Просветни гласник

588

иросветнд глдсник

после трк године учитељевања добити охиуст да би могли стуиити на универзитет : уписиваћо се на Факултету философском као „студенти педагогије". * Против кбишеог васпитаља — Тће јоигпа! оГ е(1иса(;1оп, за јануар 1911 доноси чланак иротив васаитавања „чисто књишког ". У том чланку најважнији је закључак који гласи: Дуги и многи часови проведени над књигом нису више потребни; ако би пак изгледало да су потребни у толико горе за испитиваче и ученике. Почиње нам се отварати пред очима и почињемо схватати да учионица није више све и сва. Данас су ту лабораторије, вежбалишта, геолошке шетње, а тако исто шетње ботаннчке и геограФске, школскп вртови и остало. Понеки учитељи допустиће да извесна објашњавања, известан задатак не престаје то бити, зато што у њем деда налазе задовољства и зато што то уче у слободном ваздуху. Мишићна активност, ако се са њом не тера у крајност, подстиче и акшвност нашег мозга. И може бити кандидати за благодејање нисаће бољом прозом латинском зато што су изучавали геограФију на земљишту, на ком су се играли или на брежуљку по ком су шврљади". * Лекарске инспекције — Тће 8сћоо1 ЛУогМ за јануар 1911 доноси овај чланак: Законом од 1907 наређено је да се врши лекарско проматрање и испптивање над децом кад ступе у школу. Закон од 1909 наређује да се овај преглед изврши и онда кад она излазе из школе. И на стотину месних школских одбора у 1909 наређивали су те је вршен преглед и лекарско испитивање не само над оном децом која су ушла и која су изишла из школе, већ и над свом другом децом која су ма у ком времену свога школовања изгледала да им је потребна лекарска помоћ и савет. 1910 године инспекција је била организована свуда сем Лондона. По последњо.ј статистици излази да је у Инглеској и у Галској у којима има 5,300.000 ђака лекарски прегледано на 1,500.000, и да овом броју треба додатп још 300.000 којима је ма у ком случају указана лекарска помоћ, те тако целокупан број износи на 1,800.000. Др. Кекгаап овако је класирао констатовања болести код школског народа: 10 од 100 имају слаб вид 3 — 5 „ „ имају слаб слух 1 — 3 „ „ имају гнојење у ушима 8 „ „ имају запаљење жлезда 20—40 „ „ имају рђаве зубе 40 „ „ пмају прљаве руке 1 „ „ има знаке туберкуле. 1 / г —2 „ „ имају срчане болести Ове цифре најбоље показују колико је и вако је иреко потребна лекарева интервенција. Врло је важна ствар колпко неговати и дечити болеснике толико исто ако не и више спречаватп развијање' болести добром пгијеном. Треба пре свега убедити родитеље о потреби најелементарнијих игнјенских брига и старања. У том смислу добивени су већ врдо драгоцени резултати. Многе мајке које су присуствовале лекарском прегледу своје деце врло радо примењују прописе и наредбе које су им нздаване. Проценат чистих дечјих глава попео се у ПГеФилду од 29.7 од 100 у 1907 на 40 од 100 у 1908.