Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

589

У многим великим центрима створене су школске клинике за дреко потребне ствари, па чак су створени и комитети чојп имају дужност да обилазе болесну деду, ирема којој су родптељи мање више равнодушни. На тај начин закон према изврсној навицн енглеској далеко од тога да угушује месну иницијативу, поткрепљује је и подстиче. * Савети при избору слуасбе — Закон обнародован 28 новембра 1910 установио је нарочиту канцеларију, која има службени карактер, под контролом Воагс1 о! ЕЛисаУоп и којој је задатак да помогне дечаке п младе девојке који нсмају још седамнаест година, да изберу себи службу. Уз овај закон иде врло важан распис Министарства Трговине и Министарства Просвете, којнм се објашњава нрпмена закона. Распис поставља принции да у избору васпитни интереси треба. да нмају превагу над интересима личним, и да треба впше водити рачуна о потоњој каријери младих људп него ли о садашњој њиховој награди. Канцеларија има двојак задатак 1) да саветује и да да,је обавештења породицама н 2) да уписује оне који траже места и да их доводи у везу са онима који траже службенике. * Пушачи и атлети — Тће 8сћоо1 Ке?1е\т у белешкама доноси ово: „Интелектуални нпво онпх којп пуше и атлета увек је нижи од интелектуалног нивоа других ђака". Овде се у овом старом питању постављају ова два црннципа: 1) Ученици којн долазе на унпверзитет с навиком пушења увек су у тренутку свога ступања, за осам месеца старпји од другова непушача; и 2) Отуда су и њихове антропометријске димензије више. Овде је постављен овај закључак: 1) Сви су сиецијалисти сложни у томе да је употреба дувана кобна по младиће; 2) Очевидно је да дуван има врло рђаво дејство: а) на нзвесне људе нервозног темперамента; б) на оне који имају предрасуда нротив његове употребе ; и в) на оне који га прекомерно употребљавају ; 3) Леност, немање енергије, частољубља, нриљежности све то долази као последица употребе дувана. ♦ Извештај ректора њујоршког Универзитета даје нам драгоцене податке о јединственом увећању матерпјалних извора који стоје универзитету на расноложењу. Легати примљенп у школској 1909 и 1910 достпжу готово суму од 12 милијуна што са старим легатима износч на 77 милиуна динара. * Инспекција основних школа у Пруској — Пруска која је врло много учинила за своје школе није ни до данас још успела да организује инспекцију на рацпоналној основп. Инспекторских чиновника има на 900 а правих или титуларних инспектора пма 365. Али многи од ових нису педагози по струцп. Њих рекрутују са свих страна, било из редова нроФесора средњих школа, било из редова свештеника католика или протестаната, и многи од њих онога дана када дође на инсиекторски положај нема ни појма о раду у основној школи. Већина их опет сматра да су им ови инспекторски положаји само средство да се докопају виших административних иодожаја. Протпв овакве страшне и непотпуне организације