Просветни гласник

ДРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

593

нику") Драггтин Костић, проФесор, и Ивковић је добро учинио што је ту новину унео у своју књигу. Упоредо с тим, писац је унео још једну нову ствар веома корисну. На име, при објашњавању падежа, обраћена је пажња не само па наставке за падеже, како се то до сад радило, него и на значење падежа, на њихову сдужбу у реченици, и на тај начин деца су лепо упућена, како да раздикују падеже с истим наставцима, на пр. код средњег рода 1., 4. и 5., или код свпју родова 3. и 7. падеж, како у једнини тако и у множини. Код црпдева није требало градивне аридеве издвајати у засебну групу него их је требало придружити оаиснима, јер је између њпх н онако врло мала разлика. С друге стране опет, подела само на оаисне и ирисвојне придеве врло згодно долази, кад се говори о томе који придеви имају оба вида, а који само један. Приступајући изучавању глагола писац је добро учинио, што је овде уметнуо и реч о подмету, .јер, збиља, и јест најзгодније, нарочито за децу у првом разреду, означити подмет као радника, као извор глаголске радње. Сама пак радња већином није лиштл. друго него прирок, и тако је заједно с подметом згодно уметнуто објашњење прирока. Писац узима, као и Љ. Стојановић и др., да има тринаест глаголских облика, а то, међутим није тачно, јер српски језнк има петнаест глаголских облика, т. ј. има још арво аредбудуИе (?и1игит ехас1ит I) и друго аредбудуИе време (ЈиШгит ехасШт II); на нр. Ако буде Милош арешао Дрину, Милоша ћу на мсгдан зазвати. — БиИе с' штогод расрдио бане, па вас може коњем погазити. Да то није нека узгредна Функција појединих облпка, него нарочити склоп за извесни случај впди се по томе, што на пр. латински језик има за то значење нарочити прости облик (1аиЛа^его). Разлика је само између нашег н латинског језика у томе, што латински језик ила само један облик, који унотребљава и у главним и у подређеним реченицама, а српски језик има два склопа, од којих један употребљава у подређеним (будем хвалиоЈ, а д.-уги у главним реченицама (биКу свршио). Склоц бићу свршио врло је редак. и он се децн у првом разреду не мора ни спомињати, али склоп будем. свршио врло је чест, и према томе, требало је рећи да српски језик има четрнаест глаголских облика. У овом случају склон будем свршио не би се звао ирво нредбудуће време, него само предбудуће време, јер друго предбудуће је изостављено. Код глаголских облика писац је у нацоменицама овде онде могао споменутн погрешне облпке, које деца обично употребљавају; на пр.: реко, дошо, волем, јашим, хвалу, говоријо, хвалијо итд. Одељци о прилозима, предлозима, свезама и усклицима веома су краткп и добрп. Одречни прилог не деца обично пишу заједно с глаголима, нарочнто с глаголом моКи : не могу, и готово не би рђаво било, да је то у наноменици наглашено, али, свакако, такве се ствари морају остављати пажњи наставниковој. Говорећи опширније о реченици, у другом делу, Ивковић је код прирока усвојио поделу, која је у одште примљена, али која није добра, јср делити прпроке на именске и на глаголске незгодно је већ по томе, што има случајева које можемо рачунати и као глаголске и као именске; на цр. у цримеру: Овај је човек чувен — јер реч чувен може се узети и као глаголски облик н као чист придев. Сем тога, наздв именски арирок не обухвата све случајеве који се као такви рачунају; на пример у реченици: Моја је кућа далеко — је далеко рачуна се као именскп прирок, и ако