Просветни гласник

596

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Номенклатура је вешто удешена. На овој малој карти има иреко 470 имена; вароши, варошиде п друга знатна места, манастирн, лековите воде п рудници износе 215 имена; воде са клисурама 90; планпне са висовима 127; областп 40 имена. Сва су та имена, нарочптим писменима, тако подешена да се не може, у њиховим категоријама, доћи до забуне, види се одмах шта које име означује. Сем тога, та многобројна имена, и ако су јасна, опет не сметају оиштој пластици и лакој прегледности карте. Номеиклатура је богата, а није утрпана. После тих главних и 1 похвалних особина ове карте прелазим на неке наномене. Рачунам да нам је г. Дероко, пружио ову карту само као претечу његовим даљим радовима на школској картограФији, с тога нека ми се нс замери што ћу, овом приликом, истаћи неке замерке, које ће му бити од користи за будуће веће радове ове врсте. Овој картп још недостаје т. з. генералисање по главним пластичним особинама у појединим крајевима Србије, како то захтева настава овога предмета. Тако п. лр. планински венцп и речне долине, у ужичком и чачанском округу, на карти су исто онакви као што су у врањском и топличком округу. Међутим ту мора бити генералне разлике. У ужичком и чачанском округу главну улогу, у иластнци, имају висоравни, са којих се дижу поједини истакнутији висови, као што су: Торник, Чигота и Мучањ. У тој области има река, али нема речних долина, већ су то узане клисуре, које се у генералној пластици губе, не падају у очи. Једина већа река, без клисуре, јесте Црни Рзав, али он у свему носи карактер реке која.тече по висоравни. Он има само корито а нема долину, док се не снусти са висоравни. Ово генералисање на карти може се постићи бољим избором изохипса, а највише студирањем појединих теренских прилика. У тонличком и врањском округу заступљене су и велике улоге имају речне долине. Сем Власинскс висоравни, сва су друга узвишења разривена и речним долинама раздељена у поједпне груне. Ни Тимочка Крајина нема у природи онаку лаку и прпступачну везу са моравском долином, помоћу бочних (попречних) долина, као што је на овој карти престављено. Та веза постигнута је само вештачким путовима. Сем тих инструктивних напомена, које школска настава очекује од добре карте, могу се учинити и неке топограФСке замерке. Шарган је одгурнут у северо-западном правцу, те је одстрањен од пута Ужице—Мокра Гора (ово место није на карти означено), а тај иут иде посред Шаргана. Димензије Златибора нису добро престављене. Та се висораван пружа од Чајтина и Шаргана на југ све скоро до државне границе. Торник и Чигота су висови на Златибору. Чак ни Муртенида није толико планина колико је то гора (шума). Стварају забуну област Кучај, Нучајске иланине и Маленик (1172 м.). За Кучај и Кучајске планине нема нп појма тамошње становништво. То су само књижевни називи. 1 У стручној литератури зна се само за Кучај, а под тим именом разуме се само нространа височнна која се пружа од Честоброднце до Ресаве. Са те височине дижу се поједини висови, од којих је највиђенији Маленик. Дакле, он не сме бити издвојен, као засебна планина. Медведник је поморен и пребачен на леву страну реке Љубовиђе, а он у ствари стоји на десној страни те реке. Повлен је дошао јужније но што треба. Највиша тачка на Повлену (1480 м.) находи

1 На раннјим картама тај је брдски комилекс ноеио имена: Голубињске, Под. горачке и Ајдучке планине.