Просветни гласник

ПРИКАЗИ И ОЦЕНЕ

597

се под 44° 10' 50" северне земљогшсне ширине, а на карш је то за 4'—5' , јужније. Кад би се пошдо овим иутом, могло бн се још накупити замерака, али ја то остављам, указујућн само на разноврсне обзире о којима картограФ мора водити рачугта. Штета је што се г. Дероко, при изради своје карте, није обзирао ни на наше ни на аустријске карте већег размера, него се само ослонио на карту у размери 1:750.000. Сумњиве су вредности брдо Самањац, код Честобродице, и нека Црквена иланина, на Власини. Ова имена у географској настави немају изразитог значаја. Место Самањца корисније би биле Столице, а „Црквена" планина, која се находн и на картама нашег ђенерал-штаба, биће производ неке погрешке. Згодно ми дође да на овоме месту учиним још једну напомену за нашу орограФију, а и.то се не тиче днректно г. Дерока, већ с-вију стручњака који су помињали Гол ак нли Гољак. Тим је именом означаван, на картама, једаи планински гребен који се пружа нашом државном граннцом; у ствари тим се именом зове цео комплекс брда у срезу јабланичком, од Дебана.Гојтан планина—Сикирача—државна граница—Китка—стари ратни пут до Лебана. Речна мрежи није у исправном стаљу, има и ту знатних грешака. Ђуниска река долази од Рибарске бање, а не онако као што на карти пише. Требало је водити рачуна о изворима бар оннх река код којих су они утврђени и маркантни. Тако н. пр. зна се да Млава не долази од Црног врха, већ. има своје чувено Млавско врело у Ж.агубици. Она долина што се на картама означава и која се пружа од Црног врха до Жагубице, то је тесна клнсура којом тече вода само за време поводња, иначе је обично сува, то није Млава. Љиг има одређен и нознат извор — нспод Сувобора, н то код манастирине Башке, из једне пећине, избија вода у великој количини, те одмах воденицу ок-реће. 1 На карти је то погрешно престављено. Код Јадра, изворнн крај на карти, заковрчен је на другу страну, а не онамо одакле та река стварно долази. Нн Сврљишком Тимоку није поклоњена довољна пажња, он долази од Бабине Главе. Неке техничке грешке оставиле су на суву, без означене воде, имена: Ресавчина, Топоннца, М. Пек и Врла река. Ни комуникациона мрежа није исправна онолико колико би требало у овој карти да буде. Путова нма доста, више но што их треба. Ова сувншност путова нарочнто се примећује због оскуднце у назначењу онпх места која играју улогу у комуникацији. На пример, на целом путу од Шапца до Каменице нема ннједног места; шта ће онда тај пут? Код толиких путова што се из ПГапца разилазе, Владимирци (среско место) остали су без везе са Шанцом. Такав је случај п са Гучом, ни она на карти, није везана никаквнм иутом. На путу од Крагујевцл, до Чачка нема ниједног места (ни Кнпћа, ни Мрчајеваца). Чак нема места ни на раскрсницама важнијих путова. Нетачно је представљено да пут иде само од Крушевца до Александровца, он иде на Јошаничку бању, па низ реку Јошаничку и везаће се са нбарскнм путом. Пут уз Расину иде даље од Бруса н везује се с горњнм путом. Нетачно је означен пут Ђунис,—Рибарска бања. У овој карти виде се све оне грешке којима је богата аустријска карта с које је цреношен картографски материјал. Та карта, сем грешака, носи на себи н јасне знаке застарелости.

1 МишЕоиић Ј., — Хидрографија независне кнежевине Србије. Београд 1880. страна 172.