Просветни гласник

602

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тај посао. иисац овога чланка указује прстом на књигу Сираио од Бержсрака п износи им пред очи најлепше делове њсне. Он мисли да би тако требало н други да раде с другпм класичним делима и да би се тако имало успеха. Пзазивање иажње — Е. 0-о1>1о1;. — У броју овога часописа од 12 декембра 1910 пнсац почиње а у овом броју завршава свој стручни чланак о пажњи за коју вели да може бити вољна и изазв&на. Сло&ода наставе — А. Мои1е1 — Писац овога чланка занима се ириказиван.ем књиге ЛУПИат-а МагМп-а, Швајцарца, који говори и брани слободу насгаве у Швајцарској. Преиоручујући топло књигу МагУп-ову приказивач велн да је писана веома јаким познавањем нитања и поткреиљена научним аргументима. Васиитавање и надзор — М1сће1 Виазоп — У нашим предавањима, вели писац овог кратког чланка, често говоримо нашим учевицима шта треба да раде па да буду добра деца, добрп ђаци, добри другови, на затим да постану достојни грађани и часни људи. Свакако је ово в])ло добро. Али, шта ће остати од свега овог нашег ирепоручивања и напшх рочи ако не будемО успели да створимо код њих добре навике? Докле год наши санети не буду постали правила за живот нашпм ученицима, дотле нећемо постићи рвој истакиути циљ. На тај начин треба да употребимо сву своју снагу да створимо код ученика добре навике, у чем ћемо успети пре непрекидним надзором него ли одличним иредавањима. Овај надзор који треба да је саставни део позива свакога, васпитача, треба да се врши не само у разреду, у школском дворишту, него још и то нарочито ван школе, Надзор у школи је најдакши, али зато и не тако важан. Ненрекидно зането пословима које му је прописала туђа воља а не његова, дете у тим пословима - не ужива ону слободу која је потребиа за мапиФестациују његових природних склоности: у овим приликама оно ће бити радљиво или равнодушно, уљудно или неуљудно, и према томе бити похваљено или кажњено. Посматрајмо дете у дворишту и дајмо му нрилпке да осети да је и ту под нашим надзором, који никако не треба да је тираиски. Исто тако нека буде и ван школе и школског дворишта. Кад будемо.овако радили, лако ћемо открити код ученика какву ненсправност која превлађујо и казнићомо га. Кад буде на тај начпн лечен ближе смо цкл.у, јср у васпитавању каогод и у медицини много је лакше дати лек који оздравља него ли што је наћи с-ам тај лек. Васпитавање је бесирекидан посао и важно је за његов успех да наши ученици не сматрају да им је доиуштено оно ван школе, што им нпје допуштено пред учитељевим очима. Одбрана учитељева — Учитељ п његова жена учитељица нису од општинског кмета и његовог помоћника могли ући у школу, нити радити школски посао. Против те самовоље иовели су спор којије решен на штету ошитине која ,је осуђсна да плати 1500 динара накнаде учитељима и судске трошкове. 0 повластици у вожњи — На последњем међународном конгресу за основну наставу изнсо је пеко предлог да се изради да учитељи у свима земљама иутују у иола цен.е. Предлог је већ скоро био усвојен кад је устао један берлински делегат и рекао ово: „како, зар се усуђујоте да тражите привилегију, вп, учитељи, у моменту када глориФикујете уништење иривилегија и када тражите да будете иунонравни грађани као и други. Ми се тога одричемо." — Изражена жеља ирвог предлагача прихваћена је са ограничењсм .