Просветни гласник

111'ИЈСАЗИ И ОДЕНЕ

603

Зашто се Џанимамо религиозним питањем, чланак од Ја1ез Рауо4-а као одговор на пнсмо једној учнтељици на горње питање. У веселости (пз шкодског живота) — 6из1ауе Гаи(;газ — Писад говорп о томе како треба у школи увек да влада добро расположење. Да лн сте кадгод, вели нпсац. били у каквом разроду натмуреном, монотоном, у којем је иуно досаде, у којем је предавање ипак било протумачено и пзведено потнуно методски? Шта јо требало па да се одагна облак и да унутра пробпје сунчаиа светлост. Довољпо бп бпло да учитељ не буде непрекидно намрштен, да нестане бора с његова чела, да речи изговара мекше и пријатније, да „светом ватром" оживи свој дах, да напослетку цело његово биће показује добро расиоложење, веселост, одушевљење. Свакако потребан је напор и ми не мислимо да га потискујемо: дете ћо научити неку ствар и знаће добро само ако у њу унесе и „свога", ако буде индивидуално радила његова ннтелектуална енергија да прими нова знања. Али но ироповодајући му у његову корист теорију о најмањем напору, могућно је, лако је чак олакшати му личпи труд. Каже се у моралу: „да више вреди начин како се нешто даје него ли шта се даје". То је педагошка истина: настава је споредно, важно је како се врши. И неће у ствари бити од користи ако буде увијена у меданхолију, ако не буде улепгиана ма чим нријатним, ако се дух детињи не буде моментално одморио у смеху и задовољству. Судови за децу — И у Француској с.у каогод у Америци и Немачкој установљени нарочити судови који ће судити дечје кривице. Поред судија ови судова имају и лскаре, који ће, пре нзречене пресуде, имати да прегледају крнвце и да утврде није ли можда учињени злочин иоследица какве наследне болести или душевног поремећаја. У овом се чланку замера што је у закону пропуштена да се унесе и одговорност родитељска. Објашњавање лектире и француски састави — Усвојено је да објашњававе прочнтаних чланака учи децу новим речима и даје им могућности да стварају нове идејо. Но иоред овога често се заборавља да овакав начин рада можо дати најбољу принрему за ппсмене саставе, и тога ради греши с-е што се у том нравцу понекипут не ради. Пнсац вели да овако радити значи проћи иоред блага и не опазившп га. У овом погледу даје упуства овај чланчић и завршава: кад се са оваквом намером врши читање и објашњавање иде се нопосредном циљу. Иосао је тежак, нема спора, али је драгоцено вежбање. Зарад лостигнутог резултата треба се мало помучити. Свеске за задатке — Сп&гезЈ, инспектор, вели како је једном приликом разгледао дечје свееке за задатке, и како је у њима наилазио на решене задатке, на какав исписани састав, у што је дете морало уложити своју инцијативу и лични рад. Али у тим свескама наишао је на поједине наслове узете из ђачке илп учитељеве књиге исписане калиграФски. Сматра да со овим исписивањем муче доца и оправдано тражи да се то уклони. Тражимо да наше кКери решавају ароблеме — Мага1з, учитељица — „Пребацује нам се да је ваеиитање девојака које се спремају за радиице сувише теоријско и да се таквом наставом само циља на успех на испитима. Ученице, не имајући прилике да у иракси примене толика стечена знања необично их лако заборављају." Ово заборављање нарочито се односп на аритметнку. У потврду овога наводи ова учитељица примере. Критикујући овај теоријски систем васпитавања ова учитељица тражи нарочито у ма"тематици више пажње према нрактнчној примени у животу. Она тражи да настава у математици буде једна за дечако а друга за девојке.