Просветни гласник

605

Забавник Српске Књижевне Задруге 1 . I Идеја о издавању Забавника Сриске Књижевне Задруге врло .је добра. Наша књижевност нема оригиналних белетристичких дела од велике важиостп, или их има у врло малој мери. Оно што је у тој врсти у нас најбоље и најјаче, то су неколике кратке приповетке, којима без зазора можемо ући и у европску књижевност. У романима смо сиромашни и по количини и по каквоћи. Говорило се да то долази са простоте нашег друпггвеног живота, алијето проста заблуда. Сваки живот има грађе за роман почев од „једноставног" и ,, срећног" живота простих људи, вакав постоји само у уображењу наивних идилпчара, па до разноврсиих и страсних покрета у најкултурнијим друштвенпм редовима и класама. Све разноврспе емодије н страсти, за које зна психолошка наука, постоје у најразличнијим друштвешм слојевима: егоизам, симпатија, иородично осећање, љутина, мржња, гнев, частољубље, сујета, страх, морална и хумана осећања, рвлигиозност, естетичке и интелектуалне емоције и тп. Еаквоћа и јачина њихова не зависи само од културног наиредовања него и 'од индивидуалитета појединих особа. У свакој друштвеној средини има огромно материјала и за слику ведрог, веселог и спокојног живота, и за меланхоличну драму туге и бола, и за буран роман пустоши коју стварају силне и необуздане страстл, и за дирљиву трагедију сломљених срдаца и сахрањених идеала. Свуда у животу, ма како он био на први иоглед ирост и хомоген, има љубави и мржње, задовољства и бола, социјалног осећања и антисоцијалних инстинката.; мирнпх часова и узбудљивих тренутака! Свуд има врења и сталожавања осећања; плиме и одсеке воље л нагона; снажних акција и малодушне пасивности. Треба то све умети наћи, и то је оно што недостаје нашим приповедачима и романсијерима. Њихово је књижевно образовање недовољно, испитивање поврпшо и мнмогредно, а научна спрема незнатна. Опи раде свој посао дилетантски, а не као људи од струке, којима је књижевност главно, ако не и једино занимање. И најбољи од њих уносе у носао само свој таленат, и ослањају се на оно што он у лету ухвати. Они не проучавају објективне чињенице друштвеног живота; не улазе у детаљну и зналачку анализу лсихичког стања разлих личности; не испитују главне и споредно одлике људских карактера и темперамената; не схватају дух н осећања енохе у којој жлве и средине у којој се крећу њихове личности. Добар роман није дело самог уметннчког надахнућа него и савесне и разумне студије. За њега као и за научно дело, треба добар лосматрачки дар; моћ одабирања чпњеница; снособност наћн разноврсност у привидној једноликости н сличност у видљивој разноврсности друштвених н нснхичких појава. За њега треба, крнтичност, а то ће рећн способност одвојити битне одлике од споредних и сталне елементе од случајних. Треба затим умети Формирати личности из масе нрикунљених дата, удахнути им живот, дићи их на ноге, цустити их у покрет, н начииити их уметнички истинитим. Најпосле, треба из масе личности одабрати главне од споредних и конструисати роиан да буде јасан и изразит, али у исто време чврст н концизан. И најбоља дела 1 Овај ре®ерат обухвата свих 14 књига Забавника Српске Кшижевне Задруге. Биће подељен у шест одељака: I Кратак увод; II руска књижевност: а. Обломов од Ив. Гопчарова и б . 'Рат и мпр од Дава Толстоја; III Француска књижевност: а. Богородичина црква од В. Ига и б. Породица Оберле од Рене Базена; IV енглеска књижевност: Давид Коаерфилд од Ч. Дикеиса; У нољска књижевност: Огњем л мачем од X. Сенкијсвпћа и VI Лриаоветке (разних иисада), све три књиге.