Просветни гласник

462

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Чл. 39. За дела с музиком тантијема се исплаћује по дносиоцу: писцу либрета у комадима са певањем п мелодрамском музиком, композитору у операма, или обојици у сразмери уговореној њнховим међусобним уговорои, који се Управи подноси једновремено са делом за извођење. Решење Управника које се доставља ауторима и добије њихов пристанак постаје уговор за ауторе и Управу. Чл. 40. За дела за која аутори међусобним уговором не уговоре друкче, у српским и хрватскпм комадима с певањем, композитор за оригпналну музику до 5 пијеса у комаду нема тантијеме, но хонорар одсеком којн му исплаћује пп; ац либрета или иозориште на рачуп пишчеве тантијеме; за музику преко 5 пијеса композитор има до 2°/ 0 , за музику преко 10 пијеса до 3°/ 0 , за музику преко 15 пијеса до 4°/ 0 , за музику преко 20 пијеса до 5 °Ј 0 , која је највећа тантијема за ову врсту рада. Обрнуто је у музичким делима (операма, комичним операма) код којих тантнјема аутору либрета не прелази 5°/ 0 . У једном и другом случају Нар. Позориплте може једном аутору откупити право на тантијему, смањујући у том случају тантијему другоме. Чл. 41. Наследбене ауторске тантијеме српским и хрватским писцима исплаћују се само првим сродницима по реду: деци, удовици, роднтељима, рођеном брату и сестрп, најдуже до 20 година после смрти аутора. Оне ни у ком случају не прелазе 15°/ 0 Чл. 42. Превод текста с музиком хонорише се по стопи превода са стиха у стиху, или по погодби одсеком. Чл. 43. Затечене висине ауторских хонорара, према решењима и стечајима пре ове Уредбе, остају у важности, и могу се, у колнко буде за то разлога, према одредбама ове Уредбе и са одобрењем Миннстра Просвете, мењати само у корист аутора.