Просветни гласник

ПРНКАЗИ П ОЦЕНЕ

675

да вшпе иута аонавља исте Фразе: иа више места у Рату и Миру говори се о расиородима колона „који се не пзвршују" ; понавља се впше пута поређење о „рањеној звери"; израз „насмеши се неприродно" употребљује се чешће; неколике његове дичностп у више нриднка слушају а „не чују шта пм се говори" а све готово женске у његовом роману „поправљају боре на хаљини", као да је то какав особито важан детаљ да га треба десетак пута поновити. Тако што дешава се овда онда Гончорову, али никад и нигде Тургењеву н Флоберу. * Толстој је почео роман мржњом у браку а свршио ако не љубављу а оно нријатношћу у брачном животу. Однос кнеза Андреје нрема књегињици Лизи и Пјеров нрема Јелени у првим данима њихова брака подсећа читаоца на аутора Крајцерове Сонате. Тек нри крају романа као да се Толстој поколебао и иокајао. Без сјајне апотеозе и шумног величања, готово као кришом и шапатом Толстој указује на крајњп циљ живота: добар брак, у имовном благостању, са добром дечицом и под заштитом божјом. То је још стари Толстој, романспјер, а у познијим делима доћи ће велпки фп лантроп који презире проФан земаљскп живот. Да би прпнудно себе на закључак којим се завршује „Рат и Мир" Толстој се први пут у целом роману одрпче да мотивише преображај својих личности, а нарочито Наташе и Николе Ростова. Он нам не даје потребно обавештење о томе: како се Ростов, после једног неуспешног нокушаја иреокреће онако брзо у велпка економа, који готово достиже Гогољева. Констанжогла. Нн промену Наташину није ни мало мотпвисао, и ако она може да буде сасвим истинска. Изгледа да је при крају романа у перо Толстојево канула која кап мастила Жоржа Онеа или Октава Фејеа. Толстоју је 1ребалб да његове личности живе у добром имовном стању, а то не би могло бити, ако Наташа од вилогорке не постане добра домаћица, а Никола од бесне војничине угледан економ. Ипак, као што је опазио не соћам се који критичар, „Рат и Мир" не завршује ова ироза живота. Носледња реч ауторова нрипада малом Николици, сину кнеза Андреје, његовим сновпма о Нлутарховим јунацима, и његовој тежњи к вишем и идеалнпјем животу, пуном самоирегоревања и жртава за опште добро, какво насдућује млада, честита и отмена душа једног племенитог дечка.... Ј. М. Продановић. Когге8рос1еп2 -В1аи !иг<Ие Ноћегеп 8сћи1еп ^игМетћег§з, ћегаиз§е§ећеп топ В-г Н. Р1апсЈс, Ерћогиз с1ез Зеттагв т В1аићеигеп, иМ 0. Јаедег, ОћегзШсИепга!;, КеИог (1ег К. \УНће1т8 -Ееа1зсћи1е т 81ии§аг(;. Година 1911, св. 1, 2/3, 4. Штутгарт (Колхамер). Цена 10 м. на годину. Што смо о вредности, коју за нас имају страни школски листовп, реклп у овогодпшњој март-априлској свесци „Просветнога Гласника", приказујући орган друштва баварскнх средњо-школскпх наставнпка, потпуно вреди и за лист средњих школа у Виртембершкој. У њему имаде службених саопштења и података о средњим школама, стручних расправа нојединих 45*