Просветни гласник

678

ПРОСВЕТНН ГЛАСННК

глед наетавника. Како у 18 места има елементарних школа, које спремају ученике за средње школе, с којима су сиојене, то је изнесен и нреглед ових школа, па онда нреглед виших женских школа, јавннх (18) и приватних (6), са бројем ученида и наставннчког особља. У додатку је женска гимназија у Штутгарту, приватан завод са државном и градском помоћи, затим завод за учитеље и учитељице гимнастике, а у даљем додатку показано је, каква права дају сведочанства појединих средњих школа и разреда тнх школа. После овога је преглед свих школа и њиховпх наставника и службеника према стању од 1. априла 1911. године: место и врста шкоде и број разреда и одељења; наставници и службеници, њихова имена, титуле и одликовања. На послетку је списак техничких инспекција једноразредних и дворазредних латинских и реалних школа и азбучнн регистар места, у којпма су средње школе. Четврта свеска доноси шест расправа и чланчића, а у „Ењижевном Прегледу" има шест приказа. На првом је месту „Бхе ВеДеиШп^ ипс1 АгтепДииј* (1еп ^ог(;ев Ишез" од А. Метлера. Глтез римскога царства у Немачкој предмет је изучавања археолога, историка и Филолога, са Момзеном на челу, од пре 20 година; ова расправица је прнлог тому, а може спецнјално пнтересовати стручњаке. Нестле у неколнко редака „8сћо1ае е1 УИае" исправља један натпис у Тибингену, а Е. Ганц у белешци, опет краткој, „Сет^ега §епз"" ?, наводи да се под тим разуме Виртембершка, која у свом грбу имајеленске рогове. Сегу1§ег не налази се у класичном латинском. Холбах у „Јаћгезћепсћ! <1е5 ЖигМетћег§13сћеп Уегетз Гиг пеиеге бргасћеп" излаже укратко предавања држана на скуповима овога друштва. Стручњаке ће занпматн кратке расправице: Ве1еисМип2б{гадеп" од проФесора Ф. Хага п Ветегкипдеи ићег е1ш§е §еоте1г18сће Аи^аћеп" од др. Фербера. Београд. ' М. Ј П. Из новије Српске ФилОСОФИЈе. Радови Др. Бранислава Петронијеви&а.. I Историја новије ФИ^осоФије: Спииоза. Мн ћемо показати да орнгинални део ауторовог дела, тј. онај део, којн аутор није преписао из туђих дела, јесте врло рђав и да би боље било, да је аутор и тај део нреппсао, било да наводи изворе одакле је преписнвао или не.' Аутор пишо оригинално, тј. не прнинсујући од других : „Не само да је Декарт са те вишо Формалне стране — стављање ауторитета разума на прво место — отац новије »илософцје, већ је он то и са друге стране, и са ове друге стране он се можс назвати не само отац новнјс, него и отац егзактне ФилосоФије у опгате. Декарт на име први пут одређује тачно појам духа, идентиФицира.јући дух са свешћу. Он је први међу свима мислиоцима и свима људима, који долази о евести о своме ја, који долази о свести о томе, да је непосредно дато само наше ја, да мн неносредно не опажамо спољне објекте, да је свет нрвобитно дат само као наша престава, као садржај 1 Види Учитељ, јаиуар 1911, стр. 360. Ова је критика наставак из Учитеља.