Просветни гласник

ПРИКАЗП И ОЦЕНЕ

679

наше свестн. Овнм својил основннм ставом Декарт је нашао доиста ону једину и јединствену апсолутну нстину, коју је његов свеопштл скептицизам тражио: став апсодутно несумњиве егзистенције наше непосредне свести остаје вечити споменик великог духа Декартовог." 2 Није истина, да је Декарт арви идрнтиФицирао дух са свешћу, већ један други мислилац, који је неколико векова раније од Декарта живео. Тај мисдилац јесте Свети Августин (АигеИиз Аи§пз1тиз), којн је поуздано читаоцима познат по својим „Исповестима" (СопСеззктез). Да би читалац увидео истннитост нашег тврђења, а по најнре, да би увидео колико далеко иде незнање, игноранција аутора, цитираћу уџбенике историје ФилосоФнје, уводе у ФилосоФлју. „1п(1ет Аи§из4т Лет 8кер(;121зтиз зезепићег ете ипћег^теИеЊаге 6етззћеК; а1з Аиздап^зрипк! а11ег рћ11озорћ1зс11еп Гогзсћипд зисћ!;, Пп<1е1 ег а1з зо1сће... ип<1 ћегеИз т (1ег Газ(; е^екћгеШЈгеп 8сћпЛ Бе ћеа!а уИа (с. 7) зЂеШ; ег (1еп зо М^епгасћ §е\тогс!епсп СгипЉаСг аи1, аи Дет е1§епеп Бећеп 1аззе 81сћ шсћ! 2\\ 7 еН'е1п, с1ег 1п 4еп ишиШеЊаг ћешасћ уегћззкеп ВоШофпа сИе \\ г еп(1ш1д егћаИ, Лаз е1§епе Бепкеп иш! Лаћег Лаз е1§епе 8ет зе1 <1аз §етз8ез1е. 8о1. II, 1: 'Ги, с^и! у1з (;е поззе, зсдз еззе 1;е? 8с1о. 1Јш1е зс1з? Кезс10. 8етрНсет 1е зеш1з ап тиШрПсет? Кезс10. Моуеп 1;е заз? Мезсјо. Сод|1:аге ЗС18? Зсјо. Јп 81е1сћет 8тпе зсћПезз!; АидизНп Бе Ић. агћИг. II, 7 аиз с1ет ГаПг роззе аи! Лаз 8е1п ипс! з1е11(; 8ет, Тећеп ип(1 Вепкеп гизаттеп... АидизМи ћа(; ћ1егтИ; (1еп са,г (,е81ап1зсћеп Аиздап^зрипк!, Лез розШуеп РћИбзорћ1егепз уогаиздепоттеп." 3 Нреведено: Августин, тражећи против скептицизма несумњиву известност као полазну тачку сваког фнлософског истраживања, налази је... и већ у готово истовременом спису 0 блаженом животу (гл. 7) поставља он основни став, који је имао обидних иоследица доцније, на име, да се у сопствени живот не може сумњати и који у непосредно за тим написаним само — разговорима добија облик: сопствено мишљеве и отуда соиствена егзистенција јесте најизвесније. 8о1. II, 1 : „Ти, који хоћеш да си себе сазнао, знаш ли, да ди постојиш ? Знам. Откуда знаш ? Не знам. Осећаш ли да си прост или сложен (многострук) ? Не знам. Знаш ли да се крећеш ? Не знам. Знаш ли, да ди мислиш? Знам? — У истом смислу закључује Августин (Бе Нћего агћШдо II, 7) из могућности да се греши, вара (ШИ роззе) на егзистенцију и ставља заједно егзистенцију, живот и мишљење... Августин је овим антецинирао Декартову полазну тачку позитивног философираља." У једном уцбеннку нс.торије ФилосоФије (од Виндлбанда) стоји о Августину између остадога ово: „МН (1ег Жаћгпећтип^, гејд! ег, 1з(; шсћ<; ииг 1ћг т Лег етеп о<1ег с1ег агнЈогеп Е1сћ1;1т§ апгигшеПМпДег ЈпћаИ, зош!егп 2из1е1сћ аисћ сИв КеаШа); с!ез -теаћгпећтепЛеп 8ићјек(;8 §е§ећеп, ип(1 (Иезе ЗеЊз^ешззћеК; <1ез Ветсизз^зетз 1о1§(; 1П егз!;ег 1лше аиз (1ет Ак(;е Лез 2\уе11е1пз зе1ћз(;. ЈпЛет 1сћ 2№еШе, ^егзз 1сћ, (1азз 1сћ, с1ег 2\уе1&1п(1е ћт; иш! зо еп(;ћа11; дегас1е (1ег 2№е1&1 т з1сћ (Н -№ег(;уо11е ЖаћгћеИ; уоп с!ег ВеаШШ с1е8 ћечл18$1еп ~\Уезеп8: зе1ћз(; туепп 1сћ 1п а11ет аш1егеп 1ггеп зоШе, зо капи јсћ с1апп ,п1сћ1; 1ггеп; с1еш1 ит ги 1ггеп, тизз 1сћ зет." 4 Ми нреводимо само последње:... „Еад сумњам, знам, даја, који сумњам, носто.јим. И тако садржи у себи управо сумња драгоцену истину о реал2 Ист. иов. филос ., стр. 113, 111. 3 Иећег^еЈг — Не1пге, 6гшк1г138 (1ег 6езсМсћ(;е с1ег РћИозорШе, Вс1 II, IX АиС1., р. 30. 4 Ж. ЛУТпЈеПјап«!. Бећгћисћ (1ег 6езс1псћ1е с1ег РћИозорИе, 5. АиИ., р. 231, § 22 о Августину.