Просветни гласник

680

прорветни гласник

ности свеснога бића: чак ако бих се у свему другоме варао, не могу се у томе варати; јер да бих се вара.о, морам постојати." У уводу у ФидосоФзцу од В. Вунта стоји врло јасно о Августину: „8ее1е 1б(; \уав 8в1пег зе11>з1; ће\уиз8(; 18(;. Багит 8ећ1 Аи^изМп тон <1ег беЊз^е•ихззћеК; <1е8 Бепкепб аиз, те зра(;ег Безсаг(;е8, ит <1агаиГ сИе §е18(л§е Ка(;иг (1ег тензсћНсћеп 8ее1е ги ^гипЛеп. Бат1(; 181 (1ег тоАегпе 8ее1епћедг1[[ девсћаГГеп"... 5 Преведено: „Душа је оно, што је самог себе свесно. Због тога иолази Августин од самоизвеетности мишљеаа као доцнијв Декарт, да бн на томе оеновао духовну нрироду човечије душе. Тиме је створен модерни иојам душе".... А шта каже аутор у своме уџбенику нроизашлом из иредавања на Великој Школи, која је он као ванредни проФесор за ФилрсоФију држао на истој ? Ево још један пут : „Декарт на име први пут одређујс тачно појам духа, идентнФицирајући дух са свешћу. Он јс први међу свима мислиодима и свима људима, који долази до свести о своме ја...." 6 Али, како је читалад видео, то није истина. Ако Декарт није нрви, који је ндентнФицпрао дух са свешћу, оно је бар аутор арви, који је, пишући историју ФилосоФије, тако што тврдио. Аутор не зна оно, што је било чак шта више омиљена тема за докторске дисертадије, на име да је Августин предходник Декартов у ставу: со §1 (;о, ег§о 8ит (ДићНо, ег^о зит), о чему се читалац може уверити, ако узме Иеторију ФилоеоФпје од Ибервег-Хајнца, где ће наћи те дисертације наведене. Ми нотсећамо читаоца и на то, да је аутор, као што смо већ показали, 7 напнсао као ванредни проФесор Велике Школе, да је „Декарт у новијој философији и Науци црви, који учи субјективитет осећаја," а то није истина, већ је Галилеји био први, који је то учио. Аутор уме необично лепо да пише о својој књпзи. Тако пише у предговору: „Осим тога има још нешто чиме се ова кљига разликује од других књига ове врсте. Ако историја ФилосоФије треба да буде не проет ]>еФерат мишљења појединих ФилосоФа, већ увод у студпју самих философских проблема, онда је неопходно потребно крптички пропратитн та мишљења. Тиме се добија двоје. Прво, сама историјска веза између појединнх спстема много нам је јаснија, континуитет философских мислп... пзбија на видик... С тога сам и ја на крају прегледа сваког великог система критички црегледао његову везу са пређапивим снстемпма..." 8 Свакако је веза „са нређашњим системима" остала у ауторовом предговору — јер текст показује, као што смо за Декарта већ доказали, скандално незнање. Аутор каже даље: „...да сам ири том упорођивао моје излагање са излагањима других аутора није нотребно нарочито ни да помињем." 9 Могућно је само двоје, Илије аутор иоредио или није поредио. Он каже, да је поредио. Дакле, поредио. Одатле следује, да оно што је поредио, није увпдео, јер у делима, које он наводи, да је ио њима радио, стоји супротно од онога што он тврди нпр. да је Декарт био први, који је идентифицирао дух са свешћу. Нека читалац пооеди Ј. Е. ЕгДтаип, Сггипс1п85 с1ег б-езсШсћ^е (1ег РћНозорћхе 4. АиП., ВЛ. I, р. 249, гдс текст гласи: „...Августин тражи непоколебљиву нолазпу тачку

5 \У. \Уип(11, Ет1еј1ип§ 111 сће РћИозорМе, Бе1р21!Ј. 1901, р 158. 6 Исх. нов. фил ., р. 114. '' У УчитељЈ^, новембар 1910, етр. 191. 8 Ист. нов. фи .1., р. IV, V. 9 ЈШ„ р. У.