Просветни гласник

682

просветни гласник

узрока и обухвата исто. Аутор иак каже : „Познаље узрока зависи од познања последице и обухвата је у себи". 1 ' Као што се види, аутор је ствар сасвим изврнуо. С иомоћу таквог аксиома треба читалац, ученик, да буде уведен у Спинозин систем и да исти разуме ! Тај четврти аксиом битан је но Снинозин систе«. У њему лежи основ Спинозине методе. Нокажимо то. Као што из појма као разлог а (гаМо) следује нужним начином последица (гаНопаЂит) тако и из појма апсолутне супстанције мора следовати цела стварност. Појамни разлог је код Слинозе исто што и стварнп разлог — узрок. Каузалитет код Спинозе јесте логичко — математички однос разлога и иоследице.- Стварна завистност је појамно следовање (зедш). Стварно следовањс јесте логичко следовање. Као што из суштине простора следују геометријски ставови, тако следује стварност из суштине сулстанци.је. Као што је у геометријп однос неврвЈмен, тако је и однос између супстанцвје и ствари невремен. Све крајне, лоједине — вечне ствари у природи следују из супстанције, она је њихов узрок, сазнање тих ствари зависи од сазнања супстанције (еКесШз содпШо а со§пШопе саиаае ЛерепЛе* — сазнањо последице зависи од сазнања узрока), а супстанција се може схватити с помоћу аФекццја (лојединих ствари) само што то схватање није више зедш (нужно следовање), јер за образовање појма супстанције није нотребан никакав други појам (... ћос ез(; 1(1, сихиз сопсерШз поп 1П(П§е(; сопсер(;и аИепиз гех а дио Јогтап Леђеа!,, (1оПпШо III, раг I) п та мисао налази израза у другом делу четвртог аксиома: е1 еапДет тУо1т11; (и обухвата исто). Као нмо је аутор изнео четврти аксиом: да лознање узрока зависи од познања лоследице, долази се до апсурдног тврђења са становшпта Спинозиног система: да су поједине ствари (тосИ) узрок супстанције. З т ствари је обрнуто. Алп аутор у оаште није смео рећи: да познање узрока зависи од познања носледице, .јер је сазнање узрока из последице неодређено — пооледица може имати различите узроке. С помоћу четвртог аксиома, који је аутор изврнуо, доказује Спиноза, као што ћемо видети, и свој чувенп став : „Огс1о е1 соппехш Иеагшп Шет ез1, ас огДо е1 соппех10 гегит" 18 (Ред п веза између идеја исто јо што ред и веза међу стварима). Седми аксиом аттор није разумео. Аксиом гласи: „(Јшфис! и1 поп ех15(;епз вопс1р1 ])о (,ез(;, е1из еззепМа поп 1 пто 1 у И ех1з(;епЦат." 1 ® Аутор каже : „Све што се може схватити да не егзистира, не егзистира." 20 А Спнноза каже: „Сво што се може ло.јмнти (схватити) да не егзистира, његова суштина (биће) не обухвата егзистенцију." Дакле, Спинозина је мисао ова: Ако могу замислити, да једна ствар може не постојати, онда њен појам не садржи (не обухвата) у себи нужним начином саму егзистенциЈу; она може и ностојати, али њена егзистенција нпје нужна. По Спннози не може се замислити, да супстанција може не постојати, јер њен појам (њена суштина — еззеп (1а) обухвата егзистенцју, стварност у себи; али се можс замислити, да н. лр. човек не егзистира, у олште све ствари, које је Бог (апсолутна супстанција) произвео, јер њихов појам не обухвата и егзистен-

17 Ист. нов. фил., р. 149. 18 ЕШса, рагз II. ргорозШо VII.' 19 ЈМДет, ахштаУП, с(1Шо Вгис1ег р. 188. 20 Ист. нов. фил., р. 149.