Просветни гласник

ИРЛКАЗИ II одене

683

цију. Тако каже Спиноза: „Кегит а 1)оо рго<1ис1;агит еззспиа поп шуо1у1(; ехМепИат" 21 (Суштина ствари, које је Бог произвео, не инволвирв, не обухвата егзистенцију). Даље: „Нот1П15 еззепМа поп 1 пуо 1 у И; песеззаг1ат ехЈзЂепИат, ћос ев4, ех па4игае огсИпе 1ат Лег1 ро1ез(;, и( 1ис е1 Ше ћото ех1з1;;>(;. с^иат и(; поп ех1з(;а(;." 22 (Човекова сушгана [осенција] не обухвата нужну егзистенцију, т.ј. до природном реду може се исто тако десити, да овај или онај човок егзистира, као да и не егзистира) Затим: „8и1|8(;ап(;1ае уего аГЈесИопез тоАоз уосо , диогит <1еКпШо, ^иа(;епиз поп ез(; 1рза зи1)8(;а11(;1ае ДеИпШо, пи11ат ех1з (;еп1 ;1ат туо1уеге ро(ез(;. (Јиаргор(;ег, ^иаптз ех1з(;ап1;, еоз и<; поп ох1з(;еп1;ез сопс1реге роззитиз." 23 (Афекције пак судстанције називам модусима, чија дефинициј а, у колико није сама деФиниција супстанције, никакву егзистенцију не може обухватити. Због чега, и ако егзис-тирају, можемо замислити, да не егзистирају). Човек је по Спинози Богом произведена ствар; човек је тос!из. Дакле може се замислити, да не егзистира. Алн зар следује из тога, да човек не егзиггнра? Тако није мислио ВепесИсгиз <1е бртога, већ је мислио : Све што се може замислити, да не егзистира, његова егзистенција није нужна, оно не егзистира. нужним начином. А аутор каже као Спинозину мисао: „Све што се може схватити да не егзистира, не егзистира" ! Ми можемо само потврдити ауторова сопствене речи:... „тако да читаље Сдинозиног дела спада у најтеже послове на пољу ФилосоФске студпје" 24 За то нам сам аутор даје непосредан доказ. Аутор пшде даље: „Један од аргумената које Спиноза овде (пропоз. XI) удотребљава не разликује се ни мало од онтологаког доказа Анзелмовог и Декартовог за егзистенцију највишег бића" 25 . Дре свега аутор нигде не помпње, да Сииноза саиза и га(;1о, т.ј. узрок и разлог, не разликује а што Је сасвпм битно и што мора стојати у једно.ј Историји Философије, која чак шта више треба да буде и некакав уџбеник. Дакле, где је говор о онтологизму код Спинозе, требало је рећи, да овај не разликује логички разлог од стварног узрока: саиза зеи гаИо 26 (узрок или разлог). Познато је, да Спиноза деФинише супстанцију као оно, што је у себи и што се схваћа (појима) самим собом. То значи, да појам исте но инволвира други појам. Ако В инволвира А, онда се В не може појмдти (деФиннсати) без појма А. Да бих В деФинисао морам уиотребити А. По Спинози је онда А узрок за В. В зависи узрочно од А као ствар. Ако ли се пак једна ствар може дефинисати без помоћи друге ствари, т.ј. ако се један појам може деФинисати без другог појма, дакле самим собом, онда сам такав појам пнволвира п егзистенцију, т.ј. он је саиза зш, појам и егзистенцнја јесу исто (ез8еп(;1а-ех13(;егШа). Оно, што се сампм собом деФинише, појпма, егзистира самим собом. Одавде се видп, шта значи идентифицирање разлога и узрока. Кад један аојам деФинишем сампм собом, т.ј. кад не постоји какав виши појам као разлог за псти, онда егзистира сама ствар собом, т.ј. нема узрока, који би је произвео. То је значај идентифицирања: саиза

21 ЕШса, рагз I, ргор. XXIV. - 2 ЕШса, рзгз II, ахшта I. 23 Ер181о1а XXIX, е<Шш Вгис1ег, уо 1. II, р, 211. 24 Ист. нов. фид ., р. 146. 25 Ист. нов. фил ., р. 151. 26 Уиор. ЕШса. рагз I, ргог. 11, с1ет.