Просветни гласник

ПРИКАЗИ Ц ОЦЕПЕ

685

Преведено на српски: „Под сунстанцијом разумем оно, што је у себи, и што се самим собом појима (схвата), то јост оно, чији појам не инволвира појам друге ствари. Исто разумем под атрибутом, само што се атрибут каже у односу на интелект. који прндаје супстанцијн извесну такву природу". На другом месту каже Спиноза: Хат сит рег зиШап^ат ткеШдат 1(1, ^иос! рег зе е(; 111 8е сопс1рИ ;иг, ћос ез!;, сијиз сопсер ^из поп ) пуо1уК ; сонсерШт а11еии8 ге1... Рег аип1»и1ит етт ехрИсш 1(1, сијиз сопсер!;иб поп 1 пуо 1 у И ; сопсер1 ;ит а1 (;ег1и8 геј". 32 Преведено: „Јер кад разумем под супстанцпјом оно, што се самим собом и у себи нојима, то јест, чији појам не инволира појам друге ствари... Под атрибутом изразио сам оно, чији појам не ннволира појам друге ствари". Из наведенога види се, да је и атрибут по Спинози саиза зш т.ј. узрок самог себе, јер се појима самим собом, другим речима, појам атрибута не инволира појам неке друге ствари. Само онда, ка,д бн то било случај, могао би атрибут бити проузрокован 33 . По Спинози су Бог (апсолутна супстанција) и атрибути те супстанције идентични а наш учени аутор каже, да „Божанска супстанција проузрокује атрпбуте". Откуда може онда бити атрибут узрок самог себе (саиза зиј), кад може бити проузрокован? Је ли читао аутор Спннозину Етнку ? 34 Аутор прелази на други део Сиинозине Етике. Износи деФиниције тела и адекватне идеје. Де®иницију ове последње изнео је аутор непотпуно : ,,Под идејом адекватном (зс. разумс Спиноза) иак ону идеју (т.ј. анстрактни појам — деФ. 3), која посматрана за себе и одвојено од објокта на који се односи, садржл у себи све особине или ознаке истините идеје". 35 Али Сииноза каже: унутрашње ознаке истините идеје: <1епотта1;шпез тЈтгвесав", 36 па додаје у објашњењу те деФиниције: „В1СО Мппзесаз, и1 Шат зес1ис1ат, диае ех1гтзеса ез(;, петре сопуешепНат 1(1еае сит зио Меа ^о". 37 Преведено : „Кажем унутрашње, да искључим ову, која је саољашња, наиме слагање, идеје са својим предметом".

32 ЕрЈз1о1а. IV: Орега, ес1 О&оегег, р. 526. 33 Упор. горе о саиза и га(1о. 34 Као шхо је читаоцима »Учнтеља® познато, аутор, Вранисдав ПетрониЈевић ванр. проф. беогр. Уиив., штампао је једио писмо у Учитељу (св. за дец. 1910), где каже, да његовом критичару, т.ј. мени, треба давати цоуке пз разиих иаука. Пошто је то лични испад, т.ј. тврђење без доказивања, то ја одговарам ученоме госп. проФесору, да сам ја поуке из разних наука добио на Лајпцишком Универзитету и сматрам за добро, што се као студент нисам служио таквим уџбеником Историје Философије, који је, као што сам аутор каже, произашао из предавања иа Великој Школи. И кад аутор у своме помеиутом нисму каже, да ми треба давати поуке, онда ја на то одговарам, на оечову ве& изнетих факата, да господин проФесор Петронијевић треба да оде некуд у Немачку, да слуша какво добро предавање из Историје Философије, те да не учи друге: да је Декарт први у новијој Науци и Ф илософији учио субјективитет осећаја а у ствари је Галилеји; да је Декарт први ноставио као неопорицљиву известност: у егзистенцију самог мишљења не може се сумњати а у ствари је Августин; да по Спинози супстанција проузрокује атрибуте а у ствари је атрибут по Сиинози узрок самог себе, т.ј. не може бити проузрокован другим нечим, ит.д. Имаће аутор да чује још негпто више. 35 Ист. нов. фил ., р. 159. 36 Е4Шса, рагз II, ДеГ. 4. 31 ЕОпса, рагз II, ехрИсаЈм с1еГ. 4.