Просветни гласник

686

ПРОСНИТПП гллсник

Говорећн о аксиомама другог дела Етике каже аутор:... „и на иослетку пета и најважнија аксиома (којих има свега иет у овом делуј,..." 31 Али то је аутор сам измислио. Други део Етике Спинозине има „свега" десет аксиома. Па како је то могућно занитаће се можда читалац, да неко каже има свога нет а у ствари има десет аксиома у другом делу Етике Снинозине? У овом случају можемо дати н објашњење те погрешке. Аксиоми стоје у Етици Сиинозиној у ночетку оних делова где их има, а у другом делу има их, који стоје у ночетку п који не стоје у почетку. Учени аутор отворио, свакако, Снинознну Етику где је почетак другог дела и видео ту, доиста свега пет аксиома ноређаних један за другнм. Али после (чак!) тринаесте проиозиције долазе још пет аксиома 39 , за које је господпн проФесор морао знати, да постоје, ако их није баш одмах у почетку нашао! Шта каже аутор за своје дело Ист. нов. ФилосоФије ? Ево: „У колико је овај главни део 40 оригиналан, можда више оригвналан, но што је то морало 41 да буде.'" 42 Читалац већ види у чему је ствар. Према ономе што смо ми изнели, излази, да појам оригиналности овде не значи само: не преписати из других дела (аутор каже, истина, мало блаже: „радити по"), већ казати нешто, излажући систем једног ФилосоФа, што код овога не постоји! То значи нисатп оригинално како не би требало да буде. Аутор пише: „Бог није свесан својих идоја, јер би морао бити себе свесан, а то је немогуће. Спиноза први учи, да је Божански разум несвесан..." 4 ' Ја опет иитам: је ли читао у оиште учени аутор Спинозину Етику? Јер Сииноза каже: „Јп Бео с!а1;иг песезваио ј(1еа, 1ат ејиз еззеп"Мае, ^иат оттит, ^иае ех 1рз1и8 еззеаМа песеззапо зесЈиНиг." 44 Преведено: „у Богу постоји нужно идеја, како његове есенције 45 тако свега. што из његове есенције следује". Овим каже Спиноза, да је Бог свесан самог себе, да има самосвест. Да је Бог личност, овим није казато. На жалост, аутор не зна ни шта значи: тДпИа Шеа Бег код Снинозе; „Беиз етт... 1(1еат зиае еззепИае е1 отп1ит, диае песеззапо ех еа зе(1иип1иг, ^огтаге ро1ез1;' :46 Српски: „Бог може образовати идеју своје есенције и свега, што нужно из ње следује". Дакле, кад Бог образује идеју о своме бићу, онда је он свесан себе. И то не зна учени аутор. А шта зна аутор, да нам каже о Саинозином учењу? Како Спиноза није схватио принцип апсолутног реалитета непосредне свести а што је основ Петронијевићеве Философије. Тако читамо: „Откуда да Спиноза није увидео ту просту истину? Он није схватио како треба сам принцин апсолутног реалптета непосредне свести, он није постао свесан његовог правог значаја". 4,г Спиноза је сматрао универзалне нојмове (СгаМипдзћедгИГе), да нринадају конФузном сазнању. Под тим појмовима разуме сваки оно, каже Спи-

зв јј ст . нов _ ф ИЈ . ( р. 159. 39 Види Орега, е<1. бЈгоегег, р. 317 зеди. 40 Под главним делом има да се разуме онај део, који аутор није преписао нз туђих дела. 41 У оригиналу курсив. 42 Ист. нов. Фил., р. V. 43 Ј 1)1(1., р. 161. 44 ЕШса, рагз II, ргор 3. 45 Есеиција суштина, биће. 46 ЕЉ1са, рагз II, Зет. ргор. 3. 4 ' Ист. нов. фил ., р. 165. 8е <Ји.