Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА

1027 РЕДОВНИ САСТАНАК 18 фебруара 1911 год. Биди су: председник Сава Урошевић; потпредседник Мирко М. Поповић; редовни чланови: Миливоје Симић, Љубомир Протић, Нивола Дазић, др. Чедомиљ Мв:тровић, др. Јован Скердић, протонрезвитер Стеван Весединовић, др. Душан Рајичић, др. Светодик Стевановић, др. Миливоје Н. Јовановић, Илија ТЈукановић; ванредни члан: Михаило Станојевић. Пословођа: Михаидо Недељковић. I. Прочитан је и примљен записник 1026 саветског састанка. II. Прочитано је писмо заступника Минпстра просвете и дрквенмх послова, господина Министра народне привреде, од 17 јануара ове године ПБр. 855, које гласи: Из извештаја, који су ми иа мој захтев послали директори средњих школа и управитељи, оди. окружни шкодски одбори народних школа видео сам да је питаље о уџбеницима у надшм школама још увек остало отворено питање, и ако се још 1903 године Правидима о штамнаљу удбеника за народне и средње школе хтело ' унети система и реда у том погледу. И ако та правила намашавају да се у свима јавним основним школама употребљавају само уџбеници држ. издања. (чл. 2), а у средњнм поред државних, и приватни, (чл. 32), кад их прегледа и оцени Гл. Просв. Савет и њихову употребу одобри Министар Просвете и Цркв. Послова (чл. 35), ипак се за ово седам година није успело доћи ни приближно до уџбеника, како се овим правилима траже. Из приложених спискова види се одмах, колики неред и неједнообразност влада по једним и другим школама: поред државиих уџбеника употребљавају се и уџбеници приватног издања поред одобрених и неодобрени. Да би се у уиотреби уџбеника по школама унело спсгема и реда жени је част умолити Главни Просветни Савет да ово питање узме у озбиљну оцену, те да ми поднесе своје мишљење о томе, да ли, према досад стеченом искуству, треба остати при досадатњим правилима о ттампању уџбеника или би их требало у основи