Просветни гласник
722
ПРОСВЕТНИ ГДАСНЛК
године у којој ће напунити 14 година. Основна шкода дели се на осам разреда: свакој години обавезне наставе одговара по један разред. Допунска основна школа надовезује се на шести разред основне школе (деца од 12 година) и траје три године. Циљ једне и друге шкоде овако је де®инисан у закону: Основна школа има да образу.је децу свију сталежа према опште примљеним начелима и да од њих створи људе друштвено употребљиве и са чврстом моралношћу основаном на религиозном осећању (Сиберов закон од 1859 г.). Продужна основна школа има за циљ да учврсти и даље развије (1зе1е8И§еп шк1 ^еИег еп1 "ЛУ1ске1п) појмове стечене у основној шко.ш, и на тај начин да олакша прелаз ученика у више васпитне заводе. Друкчије него ди, на пример, у Француској, где, у ствари, поетоје две врсте основних школа: за децу која мисле ићи у гимназију и за оне који неће ићи у њу, народна циришка школа, као и код нас у Србији уосталом, јесте „зећок тегпаси1а" какву је сањао Комениус, у коју иду сва деца, мушка и женска, ко.ја образује један потпун наставни циклус, довољан сам себи, на који се може надовезати или не каква друга настава. Основна школа је у Швајцарској, као што је очекивати у једној од најдемократскијих земаља на свету, права народна школа (Уо1к88сћи1е), у потпуном смислу те речи: богати и сиромаси, као и у нашој земљи, седе на истим клупама, учећи се да живе заједно и да се разумеју. То је потребно нарочито истаћи, пошто, као што је познато, то није случај у свима земљама. Има, истина, и у циришком кантону известан број приватних основних школа; алч у њих не иду деца коју би сталешке предрасуде одвраћале од јавне школе, него деца родитеља који траже појачану конФесионалну наставу. Размера деце која походе ириватне школе у циришком кантону јесте једна од најслабијих у целој Швајцарској: на 60.000 деце која су дорасла за школу, само њих 1200 иде у приватне школе, то јест једва 2%. Други карактер основне школе јесте коедукација. Мушка и женска деца, као у већини швајцарских кантона, уосталом, добивају заједнички наставу до највишег разреда продужне основне школе, а тако исто и у државној учитељској школи у Кузнахту. Примена принципа коедукације дала је досад, изгледа. најбоље резултате у разним родовима наставе. * Допунска основна школа намењена је, сједне стране, у највећем броју случајева, ученицима који желе да стеку ширу наставу но што је основна, или, с друге стране, — и та.ј је случај ређи — онима који хоће да се спреме за више студије, нарочито у техничком смислу. Њена прва два разреда су паралелна са седмим и осмим разредом основне школе, која продужује свој рад умеренијим током. Да би било