Просветни гласник

724

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

жетва, берба, итд. У вароши Цириху, распуот је расподељен овако: 4 иедеље од половине јуда до иодовине августа, 2 недеље у октобру, 1 недеља о Божићу и 2 у продеће. Часови се не држе никад суботом после подае, сем, и то по изузетку, за ручни рад. * Програм обухвата: а) за ученчке основне школе: I разред (деца од седам година) 15—20 часова II „ 18—22 часа III „ 20—24 часа IV, У и VI разред но 24—30 часова VII и VIII „ по 27—33 часа б) за ученике допунске основне школе: 34 часа недељно. Ваља свратити пажњу на мади број часова за ученике нижих разреда. У Цириху се држи да није ни корисно ни, нарочито, хигијенски, задржавати мало дете преко мере на школхким клупама. Гдавно је не да се у школи проведе велики број часова, но да се добро употреби време које се ту проведе. Предмети који се уче у основној школи ово су: бибдијска историја и моралне поуке, немачки језик, рачун и геометрија, природопис, земљопис и народна историја, писање, цртање и невање, гимнастика, ручни рад и поуке за домаћице (за женску децу). У догтунској основној шкоди учи се, поред остадога, Француски као обавезан предмет у сва три разреда, и тадијански и енгдески Факудтативно у трећој години. Максимум ученика у једном разреду допунске основне шкоде одређен је на 35. Бибдијску и морадну наставу даје учитељ, ван сваке конфссионадне доктрине и једино као васпитну наставу (пошто су обично деца у разреду разних вера), у првих шест разреда основне шкоде. У два последња разреда даје је свештеник, и она је ту, према томе, Факултативна. Под насдовом „Шкодски пдан народне шкоде Циришког кантона" (Бећгр1ап (1ег Уо1к88сћи1е (1ез Кап1оиз 2ипсћ) кантонадне шкодске вдасти израдиле су 1905 г. један подробан и необично добар шкодски програм. Жз хигијенских раздога донесене су разне мере које се тичу подеде на дане часова одређених за сваку годину. Ученици прва три разреда не смеју имати никад више од три часа у једној подовини дана, нити ученици осталих разреда више од четири. После сваког часа мора бити одмор, дужи иди краћи према замору ученика.