Просветни гласник

732

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

чинства заштите или васпитања и наставе подешене према њиховој судби и њиховом духовном стању. * Ако, на крају овога прегледа, пређемо на издатке, видећемо да Циришки кантон троши на своје основне школе 2,683.024 динара, на своје допунске шкоде (не рачунајући државну субвенцију) 125.983 д., на своје продужне основне школе 774.262 д., на средње школе (гимназију,. учитељску школу, итд.) 653.912 д., на проФесионалне школе 400.752 д., више од пол.а мидиона на свој Универзитет, што представља укупно, не рачунајући издатке на зидање, 5,374.869 д. У току од шест година (од 1894—1900) овај кантон је издао на зидање школских зграда 12 милиона динара. Овим сумама требало би јошдодати 80000 д. помоћи учитељима и ученицима, 150000 д. за исплату пензија наставницима^ 44.000 д. за анормалну и морално напуштену децу, најзад, 7 милиона које троше општине на наставу. Ако узмемо у рачун само ученике основних школа, на број 61.117, видимо да циришки кантон троши на њих 7,875.752 д., што представља суму од 130—150 д. на једног ученика, и више од 20 д. по становнику. 11о величини утрошене суме на једног ученика, Циришки кантон долази на треће место међу швајцарским кантонима: женевски кантон даје за сваког ученика основне школе 184 д., варош Базел 169 д. годишње. Укупно, Циришки кантон троши годишње на наставу 12 и по милиона, не рачунајући државну субвенцију. Држава дели годишње, на 42 проФесионалне мушке школе, суму од 232.918 д. и на 58 женских проФесионалних завода (школе за домаћице, за шивење итд.) 43550 д. У државном буџету налазе се још суме од по 100.000 д. помоћи пољопривредној школи и секцији за трговачке студије на Универзитету. Најзад, швајцарско трговачко друштво (бсћлтејг. Каићпашшсћег-Уегеш) органпзовало је курсеве у свима важнијим местима у кантону. * Рекло се, не без разлога, да се народна настава у Циришком кантону може сматрати као најсавршенији тин демократске организације. Све за народ и преко народа, таква би се девиза могла поставити за ова.ј кантон. Извесно је да нигде на другом месту додир између народа и школе није тако близак. Школске власти и учитеље поставља сам народ, који сам врши и контролу над наставом. Треба рећи да је смисао о јавним стварима, брига о јавном добру код народа врло развијена, и да је опасност оставити јавном гласању да пресуђује о питањима која се тичу наставе и васпитања далеко мања