Просветни гласник

774

ПРОСВЕХНИ ГЛАСНИК

Запели смо и код Михровићеве песме Пас и његова судба (стр 44.). И ако се нређе прско њоног алудивног значева, што се но себи разуме, та несма одаје мислн које је тешко пласирати међу дечје но.јмове. Подлост, као особина псета. које нас прати и слуаш. То и нама одраслима није но срцу, а камо ли деци (У Матерлинковој Нлавој Тици н. нр. читаоца ста.шо зкенира та претпоставка). Кад бисмо пустили дете да својом директном логиком нађе морал ове песме, оно би дошло до веома чудног закључка : бедно, уморно ц бијено нсето треба или да трчи док не скана, или да буде дивљи курјак. па да дође до компромиса са с-удбом. И друга Митровићева песма Лав и магарац (стр. 75.) садржи незгодан морал. Казна охолостн ни.је довољно праведна, јер магарца не убија увређени лав, него га кињи човек, који га и иначе .јаше, туче, и тиранише до оног г .тупог и Фаталног резигнирања да магарац увек мора остати магарац. Басне су уопће често оружје са двама оштрицама. Чпни нам т.е, даље, да није веома згодно што је међу продуктима страних литература баш Толстојева прича латиницом одштампана. Врло ће лако остати код деце ногрешно уверење да је руска азбука латиница. Затим .још и ово: ако се аутор с.лужио хрватс-ким преводом с руског, требало је ту работу проверити, јер она реченица „на шта хоћеш да ти радим" (стр. 26.) није у том еклопу много равгбветна. Српски се бар тако не говори: ..разбио сам стакленце; на, шта хоћеш да ти радим?" Необично вешт и наметан избор учинно је аутор са Нупшћевим Оироштајем и Шињелом, Веселнновнћевом Браћом, Де Амичисовол Сиромагином куИом, Станковићевим БожиАем и Јакшићевпм описом Каменца у Црној Реци. То су нраве ноенте дечјег литерарног уживаља, и ако проФесор мало хоће и уме, може од њих начнннти датуме у дечјем животу, створити им једну од оних ретких успомена, које заостају и трају у оним вечито детнњским кутовима човечје душе, где човек целога свог живота остаје чист и недодирнут.. Онај Де Амичисов сиромашак, што „поред дрвене столице клечи и пише, а мастионик му на земљи", исто се тако не заборавља као што се не заборавља ни Чика Јовин Грбоња, чију успомену многи мали ђаци сузама залевају. Штива су разрађена об.јашн>ен>има, питањима, задатцима и, напослетку ? белешкама о писцу. Код свих објашњења, се на нрви поглед истиче аутороваа пажња д коментар не поклопи штиво. Махом је добро пробрао шта треба објаснити, објашњења. су концизна али не претоварена, и врло просто иска.зана. Ипак је понегде претегло, а. понегде ннје дотегло. В. Караџића Бока Которска, која има и стилских и језичких нотешкоћа, није довољно коментарисана; а и нар. прииоветци Седам ВлагииЛа не би пгкодила каква напомена о тој звезданој груни. Затим, док се понегде одвећ скруиулозно тумаче изрази ове врсте: бори се са смрћу, одудара., жустар, дотле оетају без об.јашњења алмаз (99.), дојако (14.), ограшје (34.), поводна (34.), уснор (77.). Пајзад, невешто је протумачен израз: коб га. коби (32.) са: сусрела га. Питања, која се односе на штива у прози и на дидактичну поезију, веома су правилна, занимљива и исцрпна. Изузимљем свега неколико случајева. На стр. 64. има. питање: ко.ја .је то породица чији су Срби члан, на којој би сигурно и налбистрији првошколац изгубио равнотежу. Затим, на стр. 29. има иитање: кад је дошао мачак, а међутим ниједна појединост става, на ко.ји се питање односи, нема ознаке времена. — Још бисмо рекли да би се питања. црпена из лирских песама, морала постављати с много