Просветни гласник

892

ПГОСВЕТНП ГЛАСНИК

Но она је л сувише далеко од скученог ухилитаризма, и циља да учшш да превагне ошпта култура и васнитнн иринции". * О коедукацији — ПроФесор 8сћпу(;еп, нз Анверса, говорећи о коедукацији вели: „колектнвно васнитаље, како се оно данас врши, веома је пенотнуно. Сви педагози зна-ју из искуства да је немогућно само у једном једином разреду, у коме има 40 ученика, улити свнма нотпуно једнаку количииу знаља за исто време. Требало бн тражити систематску класиФикацију ученика у хомогене групе. Но раздвајање нолова пружа нам у том ногледу апсолутно сигурну деобу. Зашто би школа уједшт.авала оно што је природа раздвојила? У толико у колико би било допуЈПтено надати се бољим резултатима за наставу и васпитање рационалног груписања ђака, одсудно сам противан ма којо.ј врсти коедукације". * Судови за децу — 29. јуна 1911. држан је први интернационални конгрес искључиво посвећен проучавању судова за децу. Тај конгрес отворио је Павле Дешанел, посланик, члан Француске Академије. Из његовога говора саопштавамо неколико нодатака: Први суд за децу установљен је пре дванаест годнна у Чикагу. Еривични закон у 1Шио13 имао је одредбу да дете до десете године није ни зашто одговорно н да не може бити кажњено, ни иритворено; у исто доба тај је закон изједначавао дете које је имало више од десет година са одраслим човеком; с тога су улнце биле пуне малих крадљиваца, који се малим преступима но уличним тротоарима већ спремаху да постану лопуже и убице. Полиција их је морала оставити слободне, али: чим би стигли до десете године, ови дечаци, којп би могли бити ноправљени и спасени, посаају у очима закона прави престушшци, правикривци; њима је суђено истом процедуром, пред истим судовима по истим законима по којима и окорелим зликовцима. У истој тамници лежали су развратници и дете које је тек згрешило. Због ове ненравде и породпла се та племенита идеја која је и повод за овај интернационални конгрес. Ова је идеја ухватила прво корена у Чикагу, затим у ФиладелФији, и то пропагандом племенитих Жена, затим конФеренцијама. У Сједнњеннм Државама од њих 46, 26 држава већ имају судове за децу. Нова институција убрзо је прешла границе и освојила један део новог света; сви цивилизовани народи су је већ увели, или су на путу да је уведу у своју -судску организацију. 1907 ови су судови установљени у Француској. — Какав је дух овога новога законодавства? Пређе је било уопште усвојено да судови немогу тражити да уђу у душу грешника и да власт пре свега треба да буде бранилац и осветник друштва. Учинилац преступа који крши законе, на којима почива друштвена зграда, треба да буде сматран од суднје као непријатељ, кога треба казнити према озбиљностп напада који је управио против друштва. Данас пак криминалистн воде рачуна о нреступу колико и о преступнику, о преступнику каогод и о злочину. Све се своди на индивидуализацију казне. Ова доктрина је изазвала једновремено решење моралног и судског лроблема. Но ни у једној радњи у садашње време судска организацнја не упушта се у овакав дуализам. Потпуно установљена да пспитује дело, да утврди идентичност учиниоца, нравда нема потребне теразије да мери одговорност; она не може да измери у срцу једнога човека счепен порока којим је оно-