Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊЕ

1031

школу, у коју иду и браћа, папослетку још и то, „да је ствар частн, да •се децп даде што је могућно боље изображеве", нарочито „кад се може то учинити". Женске, које иду у мугаке средње школе, потчињене су потпуно истим проппсима као и мушкарци. Оне се у свему сматрају потиуно као мушкарци н њихов успех оцсњује се потпуно подједнако само са напред споменутим изузетком, што су пооштрене погодбе за примање жепске деце. То што се онде, где је заједничка настава из гимнастике, води рачуна о женскима,, нишха не утиче на иначе једнако цењење ученнка. До душе с једпе стране тражи се опште обазирање на женску децу почевши од IV разреда. Све предмете уче женска деца као и мушка; једино у три завода женска деца само на нарочити захтев уче геометрпју. Таленти женске деце до сада су редовни, шта више добри. Барем су таленти женске деце једнаки талентима мушкараца; само у мање случајева су слабијп. Али зато се спомиље уопште већа марљпвост, њихова живост и брза примчивост нарочито у нижим разредима; на против код неких женских нема потребне темељности и оштрине разумевања, нарочито у вишим разредима. Женскпма се више свиђају предметп за памћење но предмети за разумевање. „Женске храже да знају, мушкарци да разумеју". 1 Томе одговарајући и општи успеси женске деце наспрам успеха мушкараца повољпи су, у већини случајева дакако исти: али у неколико ■случајева и мањи. Уопште се потврђује, да су женска деца ујезичком и Формалном образовању јача но мушкарци. Што се тнче језика, пре свега долази у обзнр матерњн језик (већа умешност у усменом н писменом нсказивању), па онда, туђи језици, нзузимајући латннски. У говорењу туђих језика женске се одликују због своје веће умешности у говору. У Формалном погледу треба истаћи тачност и чпстоту женске деце у држању вежбанака и у цртању. Али код предмета за разумевање ствар нпје тако ружичаста: математику женске не воле; геометрија (нарочити дар за геометрију код њих као да је редак) и све што је с њом у везн за њнх је страхота, те је и успех из овога предмета мањи но код мушкараца. Слична искуства добивена су овде онде и код природњачких цредмета. На више места је речепо, да је успех добар до III илн IV разреда, дакле до 12. илп 13. године, али затим ј е мањи. И што се тиче школске дисциплине подједнако се поступа с мушком и женском децом, с тим пзузетком, што су женска деца поштеђена од сваке телесне казне. Понеки пут девојчице брбљају и сметају на часу; али оне су и осетљпвије, узбудљивнје, те се с тога понеки пут радије „зажмури на једно око", а да се тиме не дирне у осећање правпчности код дечака. Незгоде се нису нигде показале ни у ком погледу. Понекад уш .10 се у траг пренисци и томе сличном. Исто тако не може се оназнтп штетан утицај на здравље женске деце, већ пре противно томе. Вели се, да је здравље женске деце одлично и да се оне ретко јављају као болесне због учешћа у настави гимнастнке, коју оне имају већином засебно али п заједно са мушкарцима. Само у мало

1 Упор. шта смо о овом и даљем излагању као и уопште о питању заједничке. наставе изнели под иатиисом »Заједничко шкодовање мушке и женске деце у Северној Америци и у Баденској« у »Просветиом Гдаснику« За 1910. годину, св. за јуди и за август.

прооветни гласиик , II књ., 11 и 12 св., 1911.

68