Просветни гласник

1048

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

виших девојачких школа, учитељичке школе, женске гимназије у Карлсруу и велике женске реалке у Манхајму, и даводи одредбе о коедукадији. На петом месту у овој удвојено.ј свесци имаио: „ВепсМ и1)ег с!хе Сгепега1уег8атт1гт§ с1ег А11§ететеп БеиЈзсћеп Реп8Тпзапз1;а11; Јиг 1,ећгепппеп Ш1 (1 Еггјећепппеп" од Аугусте Шпренгелове. За овим је: „Б1е 6епега1уегатт1ипд с1ез А11дете1пеп ВеиЈвсћеп кећгешшепуегетз га Кигпћег^". На вавртетку свеске су „МЈиеПип^еп" као и у ранијим свескама. Београд. М. Ј. П.

Беисћ1;еи1зег§ег, боиНећ, Оег 5сИи!с1Јгек*ог. ЕгЈЕаћгии§еп ип<1 Еа1;зсћ1а§е Гиг јип§е ГНгекГогеи иис! 8о1сће, Ље ез ттегДеи тсоИеп, топОећоГшег Ее§јегип§зга1:, бутпазхакПгеИог а I). Стр. XII, 126. Берлин, Вајдман. 1911. Цена 3 м. Две године после своје одличне књиге „Уас1етесит Гиг јипде кећгег," коју смо ириказали у овогодишњој свесци за март — април овога листа, Лајхтенбергер нам је у књпзи са горе истакнутим натписом изнео своја пскуства и дао своје савете младим директорима, у првом реду директорима средњих школа па онда и других, и онима, који желе постати директори. Све добре особине, ко.јима се одликује прва кљига, налазимо и у ово.ј другој, и све похвале, коју прва заслужује. с пуним иравом могу се рећи и о овој другој. Одмах у почетку предговора вели писац о свом послу ово : „Ствар ме примамљује и плаши ме у исти мах. Она ме плаши, јер држим, да је врло тешко одржати праву средину између онога што је сувише много и онога што је сувише мало, а и с тога, што ми се чини, да је ипак на свом месту нека уздрл!љивост, дискреција, како се то обично вели, у ономе, што саопштавам из свота искуства. А с друге стране она ме примамљује, јер ја као стари школски човек не могу себи замислити ништа лепше него да још у нечем користим младим колегама." Даље наводи, како је као наставник радио у двема гимназија.ма а као директор у нет гимназија и то на истоку, југу и западу своје отаџбине. па је као наставник имао одличне директоре а као дпректор био је срећан, да нма ваљане сараднике, који су увиђали његову добру вољу и верно га помагали. Сем тога увек је био у гимназијама, које су научно високо стојале. Па и са вишим властима, публиком и ученицима увек је нмао добра пскуства. На крају свега он нас уверава „да је доиста овако: кад помислим ма на које односе, које сам имао као директор, то бива не само без икакве горчине, већ и са оним радосним осећањем, с којим се тако радо удружује захвалност". И таквоме човеку, који је, као Лајхтенбергер, 34 године био директор у 5 гимназија, мора се доиста признати право да може давати савете млађима! И Лајхтенбергер је своју задаћу извршпо само како се може замислити. Све искуство и сви савети његови показују његово живо разумевање стварности, велико познавање људн и ираву доброту срца. Л. ,је своје дело поделио на 7 одсека: млади директор, директор п школски послужитељ, директор и колеге, директор и ученици, директор и публика, директор и власти, и напослетку сам директор, личност директорова. Еао што у свом „Уа(1етесит Гиг јипде кећгег" узпма преда се младога наставнпка, па га нрати кроз сав његов рад наставнички, тако .1. овде