Просветни гласник

прикази и оцене

1047

јединства: великих националних покрета; нових иутова васпитања у Америци: унрављање самим собом (8еЊз(;уепта11ип8), социјално васпитање и морчлна настава. у „Књижевном прегледу" је приказ дела за наставу Француског п ннглеског језика, за гимнастику и игре, а „Саопштења" су као и у ранијим свескама. У шестој свесци имамо четири чланка, који се сви тичу наставе у вишизх женским школама. Ту .је, на другом месту, завршетак Милерова чланка „Б1е Мее ЕиЛоН ШИе1)гапс1з е1с", из пете свеске. Пред овим је: ,,1)ег 0-ебс1псћ);зип1егпсћ(; 1П <1ег ћбћегеп МаДсћепзсћи1о" од директора учитељске школе у Франкфурту на М., Ернста Еелера, за кога уредништво вели, да је нанисао један од најбољих уџбеника исторнје, и радује се, што може донети овај чланак његов. На трећем месту износи виши учитељ Карл ПТулце своје покушаје „2иш кипзЂдезсШсћШсћеп Пп (;егг1сћ (;е"; чланак ће се довршити. Четврта је расправа: „Ше ОезиНипд с1ез Нап2б813сћеп Аи&а1;2ез аи? (1ег ОћегзиНе Лег ћбћегеп Ма<1сћеп5сћи1еп" од Е. Диболда. Посде овога др. Меле враћа се на питање: „ 8(л1сИепап8(;а11; оДег ћбћегез Еећгегјнпепзетшаг" као одговор на замерке учињене његовом излагању у петој свесцн. „Кцижевни преглед" обухвата дела за наставу исторнје и религије.И у овој су свесцн уобичајена „Саопштења". Свеска седма н осма (уједно) има овај садржај. На нрвом је месту „Бехизсћег Уегеш Шг (1аз ћбћеге Мас1сћепзс1га1\уезеп", где се говорн о неким пословима за 22. главни скуп друштвени. Ш-јдругом месту довршен је чланак „2ит кипз(;§е8сћ1сћШсћеп ПпЈегпсМ" из шесте свеске. Трећи чланак и највећи је (стр. 317—353) и најзаннмљивији: „Уег^МсћепЛе ХЈћегзкћ!; Дез МаДсћепзсћићуезепз т с1еп <1еи (;8сћен ЕтгеМаакеп" 'од 1 ј 1 с . др. Шнела. Писац најпре даје кратак нсторијски преглед рефорама женскнх школа у Пруској, Баварској, Саксонској, Хесенској и Хамбургу. Други одељак говори о сврхама реФОрме женских школа (поглавито у Пруској, Хесенској и Саксонској). Трећи је одељак о уређењу школа, где се прегледају редом: виша девојачка школа (ћбћеге Ма<1сћеп8сћи1е), домаћнчка школа (Ггаиепзсћи1е), виша учитељска школа (ћбћегез Еећгепппепзенпнаг), права женска средња школа (8(;и<Непацз(;аИ;) 1 . У четвртом су одсеку нзнесени наставни нланови наведеннх школа у Пруској, Баварској, Саксонској, Хесенској н Хамбургу. Петн одељак носвећен је реФорми женских школа у другим савезннм државама: слободннм и ханзенским градовима Либеку и Бремену; у кнежевини Рајсу; у Шаумбург—Лнпе; у кнежевини Липе; у Шварцбург —Рудолштату; у Зондерхаузену ; у кнежевини Валдеку и Пирмонту; у Саксен—Алт,енбургу; у Саксен—Мајнингену; у Саксен—Кобургу и Готи; у војводству Анхалту ; у војводетву Брауншвајгу ; у велнком војводству Саксонско.ј; у великом војводству Олденбургу; у великом војводству Мекленбург—Швернну и Стрелицу; у царевинској земљн Елзас — Лотрингији; у краљевини Виртембершкој и. намерно на послехку, у великом војводству Баденском, где је реФорма нзјстарија и, по пишчеву мишљењу најбоља. Свуда је укратко показано, да ли су уведене нарочите реФорме или су примљене реФорме на пр. пруске, или се тек намеравају учинити неке реФорме. Великом војводству Баденском писац поклава овде нарочнту пажњу и говори редом о свнма врстама виших женских школа баденских, износи цео наставни план

В. »Просветни Гласник* на напред наведеном месху. просветни гдасник , II књ., 11 и 12 св., 1911.

69