Просветни гласник

1046

иросветни гласнцк

се ниак Лутеров стил и језпк иогао удесити према садашњем. Према свему изложеноме, иравилно, јасно читање, писање и говорење су основа, средство и сама сврха, али треба уклонити све што је сувишно. па ће се доиста доћи до златнога језгра у племепитом матерњем језику. Пето место заузима директор др. Теве (Тоте) са чланком: ,Б1с Кипз!;§е8сМсћ(;е аиЈ (Јег ћоћегеп Мас1сћеп5с1ш1е". У мупгаим школама поуке из историје уметности дају се узгред, а у вишој женској школи нма нарочити час за историју уметности. Тај предмет остао јо од „више дево.јачке школе" (ћбћеге Тбсћ(;ег8сћи1е). То је дало повода неким заступницама женског покрета, које траже што веће изједначење наставнога плана са мушким средњим школама, да се изјасне противу историје уметности. А писац је мишљења, да се у наше време, ко.је се тако живо интересује за естетичку културу. одлично може уиотребити један час исторнје уметности у вишнм женскии школама. Он ту мисао даље развија и износи сво.је мишљење и предлоге о том, шта и како треба предавати из историје уметности, те да се постигне сврха, да се образује укус код ученица да се удари основ њипом уметничком суду и да сс створи почетак њиховој подобности за ужнвање у уметности. У чланку: „2иг а8Ље1;1бсћеп Ки1(;иг т с1ег ћбћегеп Ма<1сћеп8с1т1е (Аптегкипдеп ги (1ет БИ;ега(;игћег1сћ(; ићег Кипз(;§езсћ1сћ(;е топ Каг1 Зсћике)" хоће пнсац, др. Хенес (Ноепез), не да обара већ да донуни пзлагања ПГулцова. Последњи је чланак: 01е Уогаиззокгипдеп 1'иг сИе 2и1аззип§ уон ТећгегЈппеп гиг РгиГипз Сиг иаз ћбћеге Бећгат!; 1н Ргеиззеи (рго Јаси11а(;е <1осеп(И)" од Емилнје Флерове (Иеег). Ту се излажу четпрп расппса о овој ствари, те показује, гата учнтељице треба да поднесу испитној комисији. У „Књижевном прегледу" се р^згледају нека дела из дечје психологије и наставе немачког језика. И ова свеока има неколака „Саопштења". Пета свеска доноси на арвом месту извештај са једне седнице ужега одбора већ спомињатога „Сеи(,8сћег Уеге1п 1иг Лаз ћбћеге Мас1сћрп8сћи1^езеп", п за тим ове члапке : ,Б1е атег1к?шзсће 8с1ш1е", од више учнтељице Августе Бартове; „1Ле К1п(1ег8аг1;пег1ппепаи8ћПс1ипд 1п с!ег Ргаиеп8сћи1е" (Лпли Дрешер) „1)1е Мееп Ки(1о1Г ШМећгапЛз 1т Веи(;бсћип(;егпсћ(; (1ег ћбћегеи Мас1сћепзсћи1е" (днректор др. > ! илер), и „8(и<Иештб(;а1(; оЛег ћоћегез Тећгепппепзеттаг?" (I. др Меле, II. Аделајда Шгајнман). Све су ово занимљнве п поучне ствар^; али простор и време не допуштају нам, да се дуже задржимо код њих. Од оппггијега интересовања су опажања, која је виша учитељица Бартова учиннла приликом посете америчких школа. Бартова најпре показује основну разлику између америчке и немачке гаколе овим речима: „Амерпчка школа поглавито полаже вредност на то, да појединац што је могућно брже стече довољна знања, те да може стајати на својим ногама и огледати своју срећу, а да се земља не осећа даље одговорном за њега. Бод нас школа хоће — говорећи у добром смислу — да појединца ваепита за унотребљивог грађанпна (8(;аа1;зћиг8ог), тј. за човека чнје образовање доноси добру камату, чп.ји радови опет служе на добро држави н од кога се тражн и^жртва за величину отаџбине; а зато држава узпма на се обавезу, да се у граннцама своје радње моћп стара за своје грађане". Онажиња Бартове тичу се школе п куће, школске зграде ; осећаја ЗЈВичајског код деце, њпхова самопоуздања, самосталности, социјалног