Просветни гласник

прнкази и оцене

1045

могло довести до . равумевања за готовљење јела. Због тога би у предавању физике, хемије и науке о здрављу при избору и претресању градива требало обазиратж се и на кување. Јер настава у кувању може иримити већим делом примену оних наставних ресултата. Кување се може уздићи од механичке вештине до смишљенога рада. Али настава у кувању мора се друкчије организовати. У школи се тражи: ^вање на основи закона, брижљиво и штедлдво. Мора се испитати градиво и разгледати рад са градивом. У настави кувања не задовољавају се ни недагошки захтеви, не иде се од простога еложеноме, од лакога тежему. Принцпп је новац; равликује се: „просто кувањс", „грађанско кување" и „ фино кување". Према свему реченоме преко је потребно кувању дати основу према нриродним наукама, и тек тада је могућна настава по педагошким з конима. Фојгтова даље износи начела, ио којима треба градиво разделити према природним наукама и за тим према педагогици, и тражи наставу кувања у народним и у вишим школала, одређујући свакој број часова. За обраду научног градива тражи „природну методу" са Хербартовим Формалним ступњевима. Свој захтев објашњава на једном примеру л упућује на своју књигу: „1_,ећг]оисћ Шг (1еп (Јп1еггјсћ1 1т Косћеп ип(1 1П Дег Наи8Шг1:8сћа1'Г'. Виша учитељица Е. Хазе, у свом чланку: „ХЈпзеге Зргасће итк! ипзеге 8сћи1е", дотиче се једнога занимљивог и важног питања. Она, одмах у ио} четку, износи непријатну чињеницу, да после свега учења кроз неколпко година у школи, поред свих напора и свега труда од стране и учоника и н; ставника, ни половина свих учеиика не уме матерњи језик добро читати, правилно гопорити и писати. Главни узрок налази у том, што се неправшшо говори у кући, наро'- г ито женске, мати, сестре, баба, дадиље и др., које су у већини случајева мање образовапе но мушкарци. Ако би се хтело да се цео народ подигпе на виши ниво, требало би прво имати на уму, да се неколико женских поколења васпита у доиста правишом говорењу и писању матерњег језика. За то би, како X. мисли, прво средство било обилно вежбање у читању гласовно чистом, тачном и по смислу, због чога би требало много угледиога читања пред децом и много учења на иамет племените појезије и добре прозе. Угледање и брижљиво вежбањо најглавнија су сродства за учењо. Па и код других наставних предмета требало би тражити • гласовно чист, правилан, течан и јасан говор. — Као што у првим школским годинама треба обратити главну пажњу на гласно чисто, правилно говороње, одмах с њиме п иоред њога долази наравно и иисање, чисто по облику, без ортог,>аФских иогрешака, са лаким, јасним стилом. Овде је велика смотња у „тиКа" место „пшИит". Већ одмах доте мора научити осам азбука, четири за читање (велика и мала немачка и велика и мала латинска слова) и исто толико за писање. Зар се не би, вели Хазе могла напустнти тако зваиа „немачка" писмена? Место њих можда би боље било учити скраћено пнсање, стенограФију. која је тако иотребна за живот. Па опда ортограФија! Ту се стало на по пута. У нашем практичном времену ваљало би извршити основно упрошћавање правописа по старом начелу: Ппши, како правилно говориш! Зашто да деца памте на лр. разна иисмона за исте гласове као V, ј' и- рћ, с, ћ, сћ, и сћ, гћ, 1ћ и т.д. ? Кад би тога иестало, колико би се времена и труда и зноја могло унотробити на више п практичне сврхо, колико бп се уштедело црна п црвена мастпла! Сем тога морало би се што шта учинити и за сам језик. Код мањих ученика нарочито је важно чптање библије и учење на изуст верскпх ствари. Свака част нека је Дутерову језику, али он није за маљу децу. И ако јо можда потеже, али би