Просветни гласник

966

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННИК

је под надзором г. X. Дарвина конетруисан у Комбриџу парочити инструменат за бројање талаеа, који је био намештен и радио два месеца. у близини Њукасда. Изнео је у кратко опис тога инструмента и показао некодико дијаграма његових, који су били прло поучни. Такав инструменат могао би иослужити за тачније познавање микросеизмичких покрета на континенту. Анго напомиње да се у Ме/георол. Журналу у Паризу публикују микросеизми, констатовани у Француској, а њихова се снага изражава једном скалом од 0 до 3. Ту се износи само општи карактер микросеизмичке узнемирености, каква се јавља појединих дана или часова. Ти подаци наравно нису исказани у прецизним мерама, него само представљају општу слику микросеизмичких покрета. — Ван Евердинген саопштава неколико претходних резултата до којих је дошао ироучавајући везу између микросеизмичких покрета у Де Билту и покрета талага на западу Евроне. Та је проучавања отпочео у друштву са Ван Дајком, шеФом сеизмолошког одсека у Де Билту. Изгледа, да узнемиреност сваке партије морске даје друкчу групу таласа одређене периоде. 'Гако на пр. кад је узнемирено само Северно Море, тада се виде често врло јаки таласи, који имају 3,5 сек.; кад пак таласи ударају само о обалу Скотске, тада се јављају таласи периоде од 5 сек.; најзад осцилације достижу периоду од (5 сек. кад је_ бурно море само дуж Норвешке обале. Ако ли је иак олујама узнемирено море у целој западној Европи, тада се јављају таласи просечне периоде од 7 сек. преко којих су натрпани секундарни таласи краћих периода. Проматрања у Де Билту никако не воде закључку, да у опште периода расте са амплитудом, периодом морскога стања. Сем тога он је нашао, да посматрања морскога стања, каква се саопштавају у метеоролошким синоптичним картама, често пута. нису подесна за карактерисање високога мора. На супрот томе прикупио је много драгоценијих података посматрајући шест пута дневно стање мора на бродовима у холандским пристаништима. С тога ван Евердинген препоручује, да се што више података прикупи од пристанишних бродова. У исто време скреће пажњу и на то, да не треба занемарити ни утицај котрљања таласа на обали. — Вихерт додаје, да је Гутенберг у Гетингену дошао до закључка, да је највећи утицај таласа на. стрме обале и да је тада периода 6 сек. У оисерваторији у Апији, на самоским острвима, сеизмограФи су готово увек узнемирени када таласи ударају на острво, а нарочито када су већи. На основи тога они из далека прате циклоне, који пролазе Тихи Океан. Најзад они су у Апији више пута бројали нарочите морске таласе, који су по 600 пута за сат ударали у обалу, што тачно одговара периоди од 6 секунада, која је карактиристична за микросеизме, .о којима је говорио г. Хекер. Хекер је више пута мерио периоде таласа приликом својих нутовања по Индиском и Тихом Океану унакрст, и одређивао је периоде од 5—б секунада. Та вред-