Просветни гласник

настава и кудтура

967

ност се мало раздикује у разним морима, али се све вредности крећу у граиидама између 4 и 7 сек. око мало час наведеие средње вредности. — Клоџ је вивде пута проучавао дејство урагана. Они производе кретање тда у нериодама од 5—6 сек. Али, на супрот ономе што је навео г. Евердинген, он је оназио, да постоји нека веза између периоде и амплитуде и то тако, да обе кодичине расту паралелно једна с другом. Истина је, да је повећате нериоде врло мало, али поуздано постоји. Сдичну појаву оној, о којој прича г. Вихерт, наводи и он, да <се миграција циклона тако исто огледа у микросеизмима канадским. На 'жалост, у тим микросеизмима он не види оно што ће наступити, већ само оно што је било. На тај начин он може пратити барометарске депресијо од америчких до европских обала. — Наваро-Најман извештава да микросеизми, уписани у опсерваторији у Картужи, имају периоду 6—7 секунада. Они се у опште јављају кад се развија депрссија на Атланском Океану. Циклон на Средиземном мору такође производи микросеизме, ал и су њихове периоде од 3,5 до 4 сек. Можда та диФсренција долази од врло различитих дубина та два басена. Врло често, готово увек микросеизми се јављају нре барометарских депресија, слично појавама морских таласа који иду испред ветра. Берлоти потврђу.је све раније наводе; и он, у станици Ливанској, око 40 км. дадоко од Средиземног Мора, проматра микросеизме, чија је периода 3—4 сек. Валкер пак, који врло пажљиво проматра кретаље тла, на против налази микросеизме, чија периода варпра између 3 и 8 секунада. Евердннген се обраћа Клоцу изјавом, да сеизмограФИ данас не могу учинпти скоро никаквих услуга метеорологији, јер уписују микросеизме готово истовремено са депресијама, или нешто малораније; можда ће кроз десетак година бити од веће користи. — Вихерт је препоручио комисији за микросеизме, да се проучи котрљање слободних таласа, који, наступајући много правилније него ли буре, могу произвести доста знатних носледица- појавом, која је слична ресонанцији. Тиме је завршена ова интересантна дискусија. Вид је изложио своју студију о упоређењу енергије разних тру■сова, која је врло пажљиво саслушана. Лагранж је саопштио организацију сеизмолошких проучавања у белгискоме Еонгу, која је наишда на опште одобравање. Вихерт је нарочито заблагодарио г. Љгранжу на тако срећној иницијативи, коју ,је показала Белгија. Сеизмолошке станице у басену Конга, биће ноложене скоро антиподно ирема Тихоме Океану. Тиме ће оне дати драгоцених података и за сеизмолошки ходограФ, и за сеизмичност Африке, о чему је до сада познато врло мало. Лагранж је захвалио Вихерту ва љубазним рочима, које ће без сумње убрзати ово научно предузеће. Налацо је изложио три саопштења: једно у име Агаменона и Еавазина о сеизмограмима добивеним у опсерваторији геодинамичкој у иросветни гдасник , II кн>., 11 и 12 св. 1911. 64