Просветни гласник

школско кгетање

987

Од овпх свршених приправника за учитеље гимнастике постављени су : 1. Драгољуб Лукић у Крагујевачкој гимназији. 2. Милан Перовићу Пишкој гимназији, а затим у Алексиначкој Упитељској ТПколи. 3. Милан Чолић у Ваљевској, а затим у Јагодпнској гимназији. 4. Милида С. Лазаревићева у Женској Учитељској Школи у Београду. 5. Михаило Томић у Пиротској Гимназпји. 6. Радивоје Ристић у Алексиначкој, а затпм у Неготинској Учитељској Школи. 7. Љубиша Пурпћ у Чачанској гимназији. 8. Светолик Протић у Шабачкој гимназији. XI Завршетак рада нрвог курса Гимнастичке Школе Ирви шестомесечни курс Гимнастпчке Школе завршен је 9. новембра 1908. године. Управни одбор држао је тога дана своју последњу седницу, на којој је, поред осталога, репшо, да Министарству просвете изнесе ове своје жеље: 1) да се свршенп приправници ирвог курса Гимнастичке Школе пио пре поставе за нас1авнике телесног вежбања. 2) да се ови ириправници и наставници телесног вежбаља у опште с времена на време позпвају, о трошку Министарст.ва просвете, на Феријалне курсеве, како би своје знање допунили п лроширнли. 3) да се најмање два приправника, ради даљег усавршавања, пошаљу у земље где се највише култивише телесно вежбање и витештво.. Ови би кандидати после били наставници на Фери .јалним курсевима. 4) да се Миниетарство просвете побрине и за локале за гимнастичка вежбања за време непогодно. 5) да се телесном вежбању и у основним и у средњим школама даде већа важност п поклони много пажње. 6) да за учитеље основних школа треба установити гимнастичке курсеве о великом школском одмору, како би се оспособили за што успешнију наставу телесног вежбања. 7) да се штампа извештај о раду Гимнастичке Школе, и 8) препоручи као ваљан наставник гимнастике Фрања ХоФман, чијим је радом у Гимнастичкој Школи Управни одбор задовољан. У овој последњој седници Упр. Одбора г. Д-р Милош БорисављевиК, санитетски нуковник, поднео је овај реФерат о важности телесног вежбања: „Протекао је већи период времена како се у нашим школама занемарило физичко васпитање и као да је једини и крајњи циљ школе: умно васпитање и образовање. — Наши меродавни Фактори заборављају да школа не може дати својим ученицима иотпуну спрему — усавршити их у знањима; она је, као што .је рекао један про®есор медицинског Факултета у Бечу својпм свршавајућим студентима, „путовођа за даљи рад после свршене школе" — Друго: осећа се преоптерећеност у наставном плану у школама, са последицама рђавпм по здравље ученика. Да здравствено и физичко развиће нашег подмлатка опада, најочитије се види по резултатима рекрутовања младића за војску. Из године у годину бро.ј способних опада због неразвијено.сти и болестп. Статистички подаци школских лекара дали би нам нај-