Просветни гласник

988

просветни гласник

еклатантннји доказ, да физичко развиће и здравље ученика није задовољава.јуће и да треба о овоме озбшвно промисдити. Школа треба да хармонитао развпја и телесне и умне способности код учеће се младежи, јер ће тиме развити и врло важне особине: очвршћаће се нерви, мускули, очеличпће се карактер и подићи енергија. Са овим физнчким особинама, у периол,у наглог развића културе, када јс потребно внше Физичке и умне снаге за свој опстанак, моћн ће се одржати и осигурати напредак будућих грађана. Сви културни народи правилно су схватили важност физнчког развпћа и зато су и дали гимнастици видно место у школама. Сем гимнастике увели су п основпа војна вежбања, као припрему служења у сталном кадру. Гимнастика је иостала обавезан предмет и полаже се иснит, а одена утиче за прелаз у старнјн разред. —- Неоспоран је Факт, да гимнастика може и слабуњави организам прерадити у здрав, те тиме га учинити отпорнијнм протнв побољевања, а у случају болести да је лакше поднесе. — Према овоме гимнастику не треба сматрати као снорт већ као своје врсту Физнчку храну за тело, и ако се систематично и иравилно вежба тело, резултати су иозитивни. Почетак овпх вежбања треба да .је у основној школи како мушкој тако и женској. Васпитачу—учитељу треба да стоји у дужности подједнако како физичко тако и умно васиитање н само ће на тај начин нотпуно одговорити својој дужности. — У досадашњем наставном илану дато је гимнастици само 2 часа недељно, а како су наставници без потребне спреме, то су н ти часови, ако су и држани били готово нлузорни. Познато је нама свима, да су ђаци у основној школи и сувише преоптерећени часовима у добу када је фнзичко развпће слабо а душа готово 1а1ш1а гава. Она носећују школу и пре н после подне и седе за клупама по 4—5 сахати у собама, које у већпни наших школа не одговарају хпгнјенским условима, зато су деца слабуњава н малокрвна. Услед тога оправдана је н она велика радост код деце, кад им дође четвртак после подне или празник само да се одморе. У интересу, дакле, како физичког та.ко и умног развића наше младежн треба изменнти досадањи наставни план у следећем: 1) Пре нодне држати пајвише 3 часа из научних предмета, тако, да између часова треба дати одмора најмање 20—30 минути. За ово време ђаци би се играли у школском дворишту, а учионица би се нроветрила отварањем окна и врата. 2) После нодне један час вежбање у гимнастици а други одмор. — 3) Гпмнастику би требало предавати шведску и то када је ружно времепо пространим добро цроветреним и осветљеним собама, а у свима другим приликама у дворишту и пољу, где би деца изводпла дечје пгре, познате у нашем народу. — 4) Желети је, да се појодине групе учптеља позивају на курс гимнастички од једног месеца дана, који треба образовати у Београду. — 5) У министарству просвете треба установнти место реФерента за гимнастику за све школе". Управни је одбор решио, да се Министарству иросвете иошаље овај реФерат г. Д-р Борисављевића. Управник Гимнастичке Школе г. Д-р Ал. Зега ноднео је, 8 новембра 1908. годнне, Улравном Одбору табеларан преглед оцена свих нриправника и уз то овај нзвештај : „1. Од пријављених кандидата, на броју 20, свршило је гимнастички курс само њих десет. Остали су отпали иоглавито зато, што су часовн иредавања били само дневни, те нису могли да их походе због вршења других дужности дању ради зараде насушног хлеба.