Просветни гласник

ШКОЛСКО КРЕТАЊК

989

2. Тооријски и споредни (борсње. војно вежбање п сиортови) нредмети са 369 часова према онштој Гимнастицн и практичном раду са-286 часова заузимали су и сувигае велики број часова на штету главног предмета. На самом исииту показало се, да је нпр. Анатомија и Физиологија иредавапа у обиму који далеко иремаша потребу знања ових предмета за учитеље телеспе наставе. Ово исто може се рећи и за Основе недагогике, и у толпко више, што Методнка трлесног вежбања упућује наставннке телесне наставе на недагошки рад при извођењу телесног вежбања. 3. Снортовн, борење п војпо вежбање такође су одузели много времена без стварне користи. Спортови, који се могу изводитп у основним средњим школама предмет су Методике н практичног рада Опште гимнастике. Борење мачем и сабљом скопчано је са великпм издацпма, због чега ио свој прилици, нигде и не улази у школске програме, те би се зато и овом нредмету могло поклонпти много мање пажње. Егзерцирна иравила и во.јно вежбање у колико је потребно за школску наставу, нредмет је методике, те је овом прплпком п овом предмету поклоњено одвећ много времена. 4. Сам практичан рад појодиних приправника био је из ових разлога према теорпској спреми, и поред врло добре обуке п великог труда дотичног настагшпка, доста оскудан. С обзиром на ова Факта част мнје иредложити Управном Одбору Гимнастичке Школе, да, користећи се наставничким особљем којим сада располаже Гимнастичка ГОкола, поради код Господина Министра Просвете, да, у интересу гимнастичке идеје у наптој отацбнни, што скорије отвори другп курс Гимнастичке Школе, који би трајао десет месецн. Првих осам месеци требало би да буде само вечерњи курс у коме би се предавала Општа гимпастика (практичан рад), а од теоријских предмета само Методика телесног кежбања. Тек после овог осмомесечног вечерњег курса и осведочене спреме на испнту увела бп се за иоследња два месеца предавања из осталих теориских предмета. На овај начин омогућио би се много већи избор интелигентнпх прпправнпка, а што је најглавнпје извоо би се у сваком погледу јак ка.дар спремних учитеља телесног вежбања". Актом Госнодпна Мпнистра просвете од 30. октобра 1908 год. ПБр. 17.402 одређен ја г. Стеван ЛовчевиА, днректор гпмназије у пензији, да као Министров изасланик прнсуствује испитима. По свршенпм пспитима г. Ловчевић је поднео овај извештај : Господину Мннистру Просвете н Црквених Послова Према акту г. Министра Просвете од 30. нр. мес. ПБр. 17.402 присуствовао сам завршним испитима у Гимнастпчкој Школи, те ми је част поднети овај извештај. Целокупна настава у овој школи кретала се у двојаком иравцу: теориском и практпчном. Прва је обухватала све оне предмете који су питомцима, будућим наставнпцима гпмнастпке, требалн дати шире погледе на склоп човечјег тела, на потребу и могућност његова развпјања, — у физпчком смислу — и на оне опште педагошко-методске принципо, које је потребно знати сваком ономе ко хоће децу, чему било, да учи. У овој су групи предметн бпли: Методика телесног вежбања, Основи апатомпје и Физиологнје човека с хигијенским иоукама и указивање нрве помоћн, Основи опште иедагогике и Историја телесног вежбања. На другој су страни били чисто нрактнчпи иредмети, гимнастика у ширем смислу; ту су била гнмнастпчка вежбања на н са главнијим гимнастичким справама (разбој, вратило, ђулад, шипке, буздовани), игре п спортови, бороње мачем и сабљом н најзад во.јна