Просветни гласник

990

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

везкбања уз лепгачка и егзерцирна правила. Ја ћу се задржатп посебиде на свакој овој групи предмета, наномињући овде само то да се на испитима нијс опажала ова строга подвојеиост теориског и практичног дела, јер су испити теклж другим редом, а не овнм, како сам нредмете ја горе ноређао. I На овом месту одмах да кажем како ми се чшш да је за извођење овога носла, л у овом размеру како је предузет, недовољно време од шест месеци. Немогућно је, држим, за тако кратко време од људи невичних, ранпје не вежбаних, поред све њихове воље и младићске жилавости и наставничког труда, створити и добре гимнастичаре и снремне наставиике. Или, обрнуто, кад је већ утврћен рок од шест месеци, онда је, можда, било потребно смањити број теориских предмета. Јер шта се, на прилику, може за шест месеца постићи из борења мачем и сабљом: и да ли није било боље тај предмет са свим изоставити, па то време употребити на општа гимнастичка вежбања. За опште образовање .једиог наставника гимнастике и за правилност и ншрење његових погледа на ову вештипу, несумњиво је добро да зна историју гимнастике и њене облике код разиих народа и у разна времена, алп је код овог кратког курса, — поред све занимљивости п боје, како је томе предмету умео дати дотични г. наставнпк, — то био биласт. Тако бих псто рекао, да је и у методици телесног вежбања дато довол,но општих псдагошкпх мпсли. да је и осиова онште ледагогике, могла доћи или уз онај нредмет или, специјално за овај случај, чак бити и пзостављена. У поукама о указивању нрве номоћн требало се ограничити, опет због оскуднце у времену, цигло на ноуку о оним новредама које се могу деспти на гимнастичком вежбалнгату. Разуме се да сам ја далеко од помисли да важност и нотребу наставе ових предмета снорим за образовање учитеља; гпмпастике у олште, али ја све имам на уму овај кратки, шестомесечни курс и потребу што јаче, стварне извежбаности ове пеколицнне нринравника за саму гимнастнчку ластаву и за сво оно што уз то иде — дечје игре, снортови. Отуда је и дошло то да је прнправнпчка теориско-гимнастичка спрема заокругљена, довољно јака, али им очнгледно оскудева она, учитељу гимнастике, тако потребна поузданост и лакост у извођењу гимнастичких радова, што се добива само дужим и непрестаним вежбањима. Ја ово напомињем да се има на уму ради евентуалног отварања каквог новог шестомесечног гимнастнчког курса. На овом месту да напоменем и то, да бп ово и оволико време можда и било довољио да су кандидати бпли већ с неком гимнастичком снремом; да је то био курс за оне којн су у гимнастичкој вештинп донекле већ билп упућени; али је за почетнпке, какви су садашњп кандидати махом били, у овом курсу било или мцого предмета или мало времена. II Тежшпте практичнога дела било је у разним гимнастичким радовима на снравама. Поменух да је сигурност у извођењу, као и ленота и еластичност у вежбањима ове врсте, неизбежно везана за дуже време него што се пмало на расположењу. Нпак је успех п овде такав да се њиме може бити задовољан. Код борења, нак, мачем и сабљом једва да се пзншло из првих, општпх појмова сгава и руковања тнм оружјем, чему се, ра-зуме се, иије чудити кад се зиа колнко је времена потребно за иоле већу извежбаност у овом вптешком спорту. Није бнло прнлпке да видим како би кандпдати на пракси изводили дечје игре, тај тако важнп део ученнчке гимнастике; рекао бих само да су неке од оних игара о којнма су кандидатп нрпчалн како се играју, намењене више мањој деци, ученицнма осн. школа, те за овај случај неботребне, пошто су, држпм, садашњи нитомцп овог гимнастичког курса намењени искључиво настави тога предмета