Просветни гласник

ПРИКА311 И ОЦЕНЕ

109

мннистративна вредност, б) стални новчани приходи, в) угодности и згоде, г) непријатности. — Ова одлука изгледа да јо всћ у неколико приведена и у дело, пошто је само Француско министарство просвете у овом циљу предузело извесне кораке. Што се пак тиче жеља изражелих у погледу комплементарне наставе и за оне споредне радње о којима школа мора водити рачуна, оне потичу у главном из оне тесне општости погледа с намерама владиним, пли с предлознма којима се имао позабавпти парламенат. Трајање школовања — 1) Поссћивање пгколе апсолутно је обавезно за сваког од шесте до тринаесте године. 2) Наставнп програми биће скраћенп и прилагођенп у смислу резолуција, које су донесене на ранијим скупштинама и конгресима, које ће измепе донети и трансФормацпју сведочанства у основној школи у школско сведочанство с напоменом о ђачком знању. Комплементарна настава. — 1) Обавезност. —• Курсеви обавезни и за мушке п за женске од 13—18 године, ио пет сати неделно. — 2) Настава. — Она треба да обезбчди развнјање дечјих подобности, утврђиваће равнотежу и давати прве осиове васпитања иотоњем пронзвођачу и грађанипу. Она ће обухватати: а) општу наставу која ће битп допуна оној која је стечена ранпје у школп, б) техничке курсеве спецпјално прплагођене потребама овога краја и ироФеспји младежи оба пола, и још специјалне курсеве намењене девојкама за кућапство и гајење деце. 3) Наставници. Оншту наставу вршпће народни учитељн под погодбама које буду законом утврђене. Техничка настава биће поверена проФесорпма, радницпма, инжињерпма, трговцима, учптељима. 4) Нрограми. — За сваки департман програм треба да утврди Савет Просветнн уз сарадњу Асоцнјације и ПроФесионалннх Синдиката. Сиоредне дужности школине остављене су на оцену учитељским колегијама. Излажући у детаљпма појсдпне жеље овога конгреса писац вели за народне учитеље да су позвани: „да подпжу п одгајивају нашу децу у љубави према ономе што највпше поштујемо, у љубавп према слободи, отаџбини, поштовању самог себе, нрезирању свега онога што је лажно, поштовању савести, у осећају према грађанским освојењпма".

Изложба социјалне игијене у Дрезди — АНгеД Мои1ег — Ппсац овога чланка бпо је пзасланпк Француског мпнистарства просвете на овој пнтернационалној пзложбп социјалне пгијене у Дрезди, о којој је било п код нас речи. Прва идеја о овој нзложби поникла је код великог дрезданског индустријалца 1лп§пег-а 1906, а остварена је првог маја 1911. Дрезда пуна успомена праве ; рпстократске прошло тн пружила је овом прпликом једну од најспецнФнчнијнх модернпх маниФестација наше цивилизацпје. ИЈпдпег никако нпје хтео да приредп пзложбу за игијеничара п лекара, већ изложбу која ће дати драгоцену научнпчку документацију и научнику п почетнику, ученику. У општој манпФестацпји Глпдпег је успео да начнни пнвентар свега освојења које јо учинила игпјена посебпце, и науке уопште примењене па потпуно познавање човека као створења које се рађа, дпше, жпви, једе и вари, које расте и опада, које трпи и умире, које се удружује и чија егзистенција уопште напорнпм радом, проучавањем, борбом, радошћу и тугом и болом даје маха велпким опасностима за здравље п благостање. — На.боља оцена за ову изложбу је ,, да је она иластична историја људске цивилизације и .