Просветни гласник

службени део

Укупно узевши оба испита (и писмени и усмени) и из обадва језика просечни је успех: из Латинског 4'28 (ТХ^-ј-^Х^^НЗХ^ — 60). из Грчког 4 (7Х5-|-6Х^-|-4:ХЗ = 56). Оишти је резултат целокуиног испита свих (И) ирииравника 4'28. Кад су утврђене оцене свима приправницима из свих предмета констатовано је, да је само један приправннк имао слабе оцене из два предмета (из Св. Писма и Догматичког Богословља), те је испитни одбор, на основу чл. 28. Правила, одлучио: да тај приправник нонови испит из оба предмета у септембру месецу тек. год. За све време рада није се ни један ученик огрешио о своју дужност у погледу владања. Стога је испитнн одбор, по завршеном испиту, према добивеним оценама, а на основу члана 29. Правила, нризнао спремност за свештеничку службу и више духовно образовање тринаесторици приправника. Од њих су 12 приправника дојили из владања оцену: ^иримерно"-, а само један оцену: Ђ врло добро а . Приликом решавања о оценама из владања испитни је одбор, немајуки никаквог другог мерила, руководио се оценама и владањем приправника у току свих ранијих година. Један је наставник заступао друго гледиште и одвојио своје мишљење, које је у записнику подробније мотивисано. Испитни је одбор о овоме питању дуго већао и после свестраног претреса, дошао до закључка: да за интернатске ученике уопште. а поглавито за богослове, владање мора бити много строжије цењено него у другим заводима. Па кад чл. 29. Правила испитном одбору између осталога ставља у дужност п да даје оцену из владања, онда чиме би се он могао руководити? За оних неколико дана, док испит траје, немогућно је проценити каквог је ко владања. Остаје му, дакле, да општу оцену даје према томе како се који приправник владао у току целог свог деветогодишњег бављења у заводу. И доиста, не би било правично да подједнако владање буде признато како ономе што никада за свих девет година није ни опоменут, тако и ономе, који је шта више по казни отпуштан из завода, па и после тога опет бивао кажњаван. Због тога је испитни одбор оном једном приправнику, с погледом на његово дотадашње владање, смањио оцену из владања. Али, мора се признати, Правила о полагању стручног богословског испита, стављајући у дужност испитном одбору да даје оцену из владања, противе се закону. По чл. 12. тач. 12. закона о Богословији то је дужност и право само Савета Богословије. Он „даје ученицима најстаријег разреда оцене из владања, које се бележе у сведочанство о стручном богосл^вском испиту". Дакле, извршујући наредбу Правила, која су за испитни одбор једино меродавна, вређа се јасан пропнс закона, али не нехатом испитног одбора, већ споразумно пзраженом вољом Министра и Архијерејског Сабора, која је прописала оваква Правила, знајући за садржнну закона, по чијем су овлашћењу (чл. 23.) Правила и издата. Међутим, ма како се узело, треба имати на уму, да се приправник може огрешити о своју дужност до последњег тренутка свога школовања. Све док сведочанство не добнје он дугује послушност својој школској власти: а имајући то у виду, ни Савет Богословије, нити пак испитни одбор не могу доносити деФинитивну оцену о владању док се год не заврши испит. Строго узевши, кад је законом само Савет овлашћен, да цени владање, он би имао да одмерава казну и за нступе, који би се могли десити у току испита, па према томе да даје и оцену из владања.