Просветни гласник

22

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Јуна 10. ире подне еаопштио сам ученицима резултат испита, а затим су, истога дана, прописно попуњена, потписана и предата Ректору Богосдовије сведочанства свих приправника, који су испит подожиди. * * * Ово је био први стручни богосдовски испит од како је основана Богосдовија Св. Саве. Са тринаесторицом свршених богослова ове године ступа у живот нови подмладак, којп је девет година васпитаван и спреман, и то искључиво, за свештенички чин, како је законодавац обедежио задатак ове школе у чл. 1. Закопа о Богословији. Од 40—50 ученика, примљених у завод 1900. године, после девет година ево излази из завода 13 кандидата, којима је испитни одбор, према Правилима, признао стручну спрему за свештенички чин. По Правидима о полагању стручног богословског испита, оваквим каква су она, ови кандидати су доиста спремни. То им мора сваки признати, али питање је : каква су Правила? Јесу ли она добра? По моме мишљењу Иравида оваква каква су сада нису добра. По њима је немогућно оценити цедокупни успех наставе у Богословији, а још мање истинску спрему испитаних ученика за свештенички чин. Један једини писмени испит пз Св. Писма и усменп испит само из три богословска предмета нису у стању да нам нредставе зредост и цедокупно знање, које се захтева од кандидата за свештенички чин. Ми из оваквог испита зрелости не можемО знати колико су пспитани кандидати епособни да приме на се дужности свештеничке службе: као учитељи народни, као вршиоци појединих свештенорадњи и као моралнп руководиоци и васпитачп пастве своје. У кодико сам могао запазити, по ономе што сам видео код појединих ученика, сви они готово исказују своје мисли правилно и течно. Ни једном прилпком нпсу се показивади збуњени, али из тога, и на основу онога знања њиховог што је на овоме испиту показано, још се не може знати, да ли су они кадри да одговоре својој дужности. као учитељи вере и морала. Знају ди црквено правило и умеју ли вршити поједине свештеиорадње, као и то, да ди уопште разумеју дух и смисао службе црквене — то се овим испитом није могло констатовати, јер ова Правила не прописују никакав испит из предмета тако зване практичне групе. Исто тако није се могда констатовати њихова спрема ни као административних јединица у државно-црквеним пословима парохијске службе. Ово је стручна школа са специјалним циљем, те према томе испит зредости у овој школи не може се удешавати по испиту зрелости у другим средњим школама, а најмање по испиту у гимназијама. Канони и закон о црквеним вдастима подробно обележавају све дужности свештеничке, па према тим дужностима требало би удесити и испит зредости. И по теоријској спреми и по владању стручни богословски испит имао би задатак да констатује како стручно знање тако и све морадне особине, без којих свештеиичка сдужба не може имати успеха. Док остале школе могу задовољавати само Формалну страну па да буду добре, Богословија мора давати у исто време, и по преимућству, арекаљене раднике за истинску службу. Без тога промашен је циљ. Још мање се може циљ постићи ако ови приправници сада, по свршетку свога шкодовања, буду остављени сами себи.