Просветни гласник

службени део

Међу њима, у колико сам запазио. има кандидата са разним наклоностима, а врло је мален број оних, који би желели да ступе у чин свештенички. Значи, да школа није кадра била да улије љубав према изабраном нозиву. И сад требало би се побринути, у колико је то могућно, да им ирви дани слободног живота не изгладе и последњу успомену на деветогодишње школоваве у диљу стуиања у чин свештенички. Ни дане а нек310ЛИ месеце и године они не смеју проводити без иадзора црквене власти и у нераду. Ако по годинама својим према закону не могу још ступити у чин, они према својим способностима, могу бар бити распоређени по другим разнЈМ гранама црквено-административне службе. Ни у другом просвећенијем свету не даје се чин одмах после школе. У протестантској Немачкој кандидати с факултетском богословском спремом и с положеним испитима не стичу право на парохију све док не прођу кроз живот. После школе њихов кандидат полаже испит пред супер-интендантом своје епархије. који га цени нарочито као беседника, давши му за тему извесни текст из Св. Писма, ау исто време испитује га и из појединих специјалних грана богословеке науке. После успешно положеног испита пред суперинтендантом он се увршћује у списак кандидата за пасторско место и отпочиње арактично вежбање код кога старијег пастора или у нарочитом семинару за беседнике. После две године овога практичног рада. он има да издржи испит рго тппа^епо пред конзисторијом, па тек тада бива посвећење (огс!та1;ш), што још не значи, да одмах бива постављен за пароха, већ добија само право на то. Па ипак, и после свега тога, општина црквена, која тражи себи свештеника, испитује на свој начин беседнички дар пријављених јој кандидата и бира онога, који буде најбољи. Ако би се десило, да неко дуже времена не добије место после посвећења, он понегда нонова полаже испит пред конзисторијом. Свега тога код нас нема. Дакле. кад је стручни богословскп испит код нас једини испит, после кога нема више никаквих других испита у циљу квалиФпковања кандидата за свештенички чин, онда тај испит мора бити строго стручан, а поред тога мора обухватати свест^ано и исцрпно како теоријску тако и драктичну спрему у толикој мери, да се доиста може утврдити не само способност по количини и јачини знања, него и наклоност за чин свештенички. За практичну спрему претпоставља се, разуме се. и нарочито вежбање, од прилике исто онако, као што се то врши у учитељским школама и универзитетским семинарима. То вежбање, по природи свештеничког позива, имало би да обухвати не само строго богословске предмете, него и сва она друга споредна знања, помоћу којих би богословска спрема добила своју праву вредност у друштвеном жпвоту. Па кад су сви важнији предмети законом предвиђени и побројани у 30 тачака (чл. 5. зак. о Богословији), онда је овакав испит зрелости, који се састоји само из три предмета, сем језика, недовољно и непоуздано мерило за оцењивање способности свештеничког кандидата; у толико мање, што се живот врло брзо и свестрано развија тако, да свештеник својом спремом и познавањем средстава ради оплемењивања друштва не сме ни за тренутак заостати. Из истог разлога, т.ј. због оваквог начина полагања испита зрелости У Богословији, немогућно ми је дати свој суд ни о раду и успеху свих наставника Богословије. Може бити речп само о успеху оних наставника из чијих су предмета ученици испит полагали, што се види одмах по општем резултату.