Просветни гласник

ПРОСВЕТНН Г.1АСНИК

Овнм садашњнм нравилима могла би се учинити још и та замерка, што се по њима ни из оних предмета, из којих се испит полаже, не тражи знање у свему по програму како су кандидати учили, већ скраћено. Тако је на пр. и сувише скраћен програм из Канонског права. На основу свега издоженог слободан сам скренути пажњу Господину Министру, да је потребно што пре ово учинити: 1. на другој основи израдитити Правила о полагању стручног богословског испита, ако се тим испитом жели констатовати целокупан успех наставе у Богословији. Новим правилима требало би обухватити по могућности све групе богословских предмета, и испит би требало поделити на одсеке. Испитивање би морало дуже трајати, а и сам начин испитивања морао би се удеситп према оним дужностима, које се захтевају од свештеника: као учитеља вере и морала, као свештенослужитеља и као органа, коме су и држава и црква поверили вођење извесних административних послова. Поред чисто богословског испита могао би се упоредно установити п испит из језика и небогословских предмета који су у школи предавати. Али, свакојако, испит из тих предмета не може бити исте вредности, као и стручни богословски испит. Друга би сасвим ствар била, кад би Богословија сматрана била само као средња школа, после које би се безусловно морало наставити стручно образовање. Овако пак, док је то једина стручна школа за свештенпчке кандпдате, јер друге бар за сада још немамо, и докле закон од те школе захтева спрему само аа свештенички чин (чл. 1. зак. о Богословији) она мора само томе задатул/ одговарати. У противном пак рети оппасност, да црква остане без кандидата. за свештенички чин, благодареКп држави, која девет година издржава о своме трошку богослове да иосле, кад они ту школу сврше, не буду свештеници, већ користећи се средњошколском сведоџбом. да се од,аду радије свакој другој струци, само не својој, за коју их је држава нарочпто спремала. 2. Док се не измене ова садашња Правила потребно је што пре објаснптп смисао њиховог чл. 29. о давању оцена из владања, с погледом на члан 12. тач. 12. закона о Богословијп, јер су те две одредбе у противности. 3. Исто тако потребно је што пре пропнсати тако звани Ђ Школски закон к за ученике Богословије. То наређује чл. 26. закона о Богословији на ипак од 1896. године, кад је ова.ј закон обнародован, ни до данас тај школски закон није прописан. Међутим, за ову школу поред добрпх наставника, школски закон са својим нормама о животу и владању ученика јесте једна од битних погодаба за постигнуће њенога задатка. 4. У Богословији за ученике внших разреда (VIII и IX) треба што пре установити вежбања из појединих грана службе свештеничке. За душестаратељску службу у том циљу стоје на расположсњу разне хумане установе, као што су: дом за сирогау и напуштену децу, дом Св. Саве, дом убогих, дом старица итд. Ту ученици виших разреда Богословије могу бити од велике користи самим тим установама, а у исто доба даје им се прилике да опробају своју снагу као будући учитељи вере и морала. 5. У колико се Богословија издржава државним средствима (чл. 2. зак. о Богословији) а од свршених приправника већика су државни иитомци, то о њима мора и држава водити бригу. Није довољно то, што је прописано Интернатским Правилима Богословије, где се говори и о издржавању ученика, да ,.државни питомци, ако по истеку школовања илп у току овога науме