Просветни гласник

НАСТАБА И КУЛТУРА

ЖУМБЕРЧАНИ И МАРИНДОЛШД ПРИхЛОГ АНТРОПОхДОГИЈИ И ЕТНОГРАФИЈИ СРБА У ДТАЊСКОЈ НАПИСАО ДР. НИКО ЖУПАНИЋ

Бавећи се лектиром антропогеограФских проб.аема које је поставио Јован Цвијић за Бадканско Подуострво, дошао је писац ове студије на мисао да напише монограФију о Србима у Крањској и то, попут оних које су већ објављене у ЕтнограФСКом Зборнику Српске Краљевске Академије у збирци „Насеља Српских Земаља". За сада не можемо објавити пројектовано дел.о у целини, јер још нисмо пропутовали и проучили источни део Жумберка као ни погранични део Хрватске, који са југоистока окружује поменуту територију. Да би етнографска слика једне области бил.а што потпунија и живља доприпео би у некодико и опис обдижњих области и њихових житеља. Овом ћемо приликом пружити само антрополошки опис крањских Срба. Са гледишта етнолошког, а не кудтурно-пол.итичког, становништво Беле Крањске може се поделити на три етничка елемента. на Хрвате, Србе, и донекде Словенце у ужем смисду те речи (Карантанци). Главну масу становништва сачињавају Хрвати, који се у модерном националном погледу сматрају за Словенце са културним средиштем у Љубљани. Црквена и школ.ека управа и саобраћај са Црном Крањском посдовенила их је, и то у погледу националног осећања сасвим, док су у говору сачуваљи хрватско обележје, особито у Чрномељском срезу, између реке Купе и источне границе старе немачке насеобине Кочевара. Више сл.овеначког показује говор среза метдичког, између семичких падина, реке Купе и средњег и доњег тока реке Лахиње. Отпридике до подовине 19. века и државна статистика назива становнике јужног деда Беле Крајине Хрватима. Али још и данас имају Хрвати и Срби у Бедој Крајини тодико етничке свежине и толико се разликују од црних Крањаца (тако названих по црном, варо-