Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

мља и паданчице Виниде (родног места чувеног словеначког диричара 0. Жупанчића), да се нагледа овога егзотичног света с балканског ориента. — Мариндолци и Бојанчани у верском иогледу од вајкада припадају под манастир Св. Василија у Гомирју, недалеко од Огулина, а год. 1700 помињу се и жумберачке парохије као подчињене овом манастиру. Од српских насеобина у гораој Хрватској биле су удружене у црквеном погледу још и села Поникве, Равна Гора, Српске Моравице, Јасенак, Тук, Мркопље и Дрежница. Од крањских Срба Мариндолци живе најсиромашније, јер за време Војне Границе пољска привреда била је занемарена, што им се и дапас свети; за трговину пак немају ни искуства ни капитала. Сасвим је друкчије са Бојавчанима, који су били у своје време кириџиЈе и товарили највише жито, из Карловца за Кочевје, а данас купују стоку по Хрватској и Белој Крајини и препродају је у Црној Крајини и чак у Трсту. Знатан је и културни утицај дошљака из Америке. Напослетку хоћемо да се упознамо са трећом и највећом насеобином Срба у Крањској, са Жумберком. Ова територија заузима део од једне 500—700 високе површи на јужној падини планине Горјанаца (ХЈбкокеп^еМг^е у немачким картама) која се може пратити од речице Брегане даље на југ према Клеку и потоку Стурлови (притока Коране северно од Тржца)., и коју просеца река Купа. Ова новрш је у главном састављена од кретацејског кречњака и носи на југу особито обележје мрежастог краса (карста). Пластика ове површи је изражена брдима и брежуљцима, карсним улегнућима, нонорницама, понорима, и местимичним долинским пропшрењима реке Купе, која твори и мале епигеније. Ова висораван нема свог нарочитог имена, ну могли би је назвати Брајачком аоврши по Брајцима 1 који су најплеменитије и најзанимљивије становништво на њој. Жумберачки се терен пружа 2 на исток од цесте која води од Метлике преко Југорја у Ново Место, у дужини од 32 км. и ширини од 12 км. тако да пред погледом Жумберчана Бојанци и Мариндол леже према југу дубоко у белокрањској котлини; од Шобатовог Села до најближе тачке у Жумберку (Брашљевица) има око 20 км. Ж.умберак је везан за јужну падину Горјанаца која се у правцу према југу спушта постепено и с више подова. У Жумберку извиру две речице Купчина и Сушица. Ова лети пресуши, а у јесен и у пролеће с хуком продире својим дубоко усеченим коритом, правећи мале слапове и брзаке. Пошто су насеља на приличној висини, негде до 800 м., то је ваздух оштар и свеж, те су ваљда и због тога жумберачки горштаци 1 Брајци сханују јужно п југозападно од Озља, ио римокатодичким жупама Камање, Жакање, Рибник, Нови Град, Босиљево. Могуће је да се то име очувало од аатичког доба и да потиче од илпрског народа Врето^ (Вгеии). 2 Ваздушиа линија.