Просветни гласник
36
иРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
хијерархиском погледу ирипадају задарској енископији. Пошто је Бојанчана одвише мало да би могли образовати сопствену парохију, за њихов духовни живот брину се пароси из Мариндола, који су потчиљени патријархату у Срем. Карловцима. У 16. веку утицаји власт пећског патријарха допирала је чак у овај део слоненачке земље, насељен Србима. — У Бојанцима постоји само словеначка основна школа, а од катихете уче деца ћирилицу и добијају национално васпитање. И ако су Бојанчани и Мариндолци раздвојени у политичком и хијерархиском погледу ипак их сматрамо за заједничаре, јер су у животу тесво везани међу собом, нарочито женидбом и удајом. Мариндолска територија простире се на левој обали Купе, спрам хрватског села Л.адешићдраге, где се чувена Луизинска цеста који води из Карловца у Реку, највише приближава поменутој реци. Ареал мариндолске територије износи 1674 јут. 528 □ ћ, са 330 становника, који живе у овим селииа: Мариндол у ужем смислу (назван и Шобатовци или Шобатово Село) 169, Милић-Село 113, Пауаовнћ-Село 48 душа. Овамо треба убрајати јошинеке српске породице из оближњих села у Хрватској и Крањској, наиме две куће Чавића на брду Хлапнику (у Хрватској општини Рибник) и две куће Барјаковића у засеоку Вукобратима у Жунићима (крањска општина Виница). У Милић-Селу налази се православна парохиална црква Св. Петра и парохиални дом; парох је обично један од Гомирских калуђера. У Шобатовом Селу налази се земаљска основна школа, с наставним језиком србо-хрватским. Испод ње дубоко шуми Купа, а на још вишем брегу с друге стране реке насељени су „Власи" католици у селу Росопајнику, досељени овамо нешто пре Срба Мариндолаца. Мариндол је готово са свију страна окружен Крањцима (Словенцима), а од Хрватске, камо сада привремено политички припада дели их Купа. Далеко од очију власти и културних центара који би требало да се старају за културно унапређење овога занемареног народа, Мариндолци остављени сами себи испомажу се на тај начин што ихје се готово половина иселила у Америку. Мариндолци и Бојанчани броје по званичној статистици 1 од године 1900 укупно 550 душа и једини су од крањских Срба који су уз свој лепи стари јекавски говор, одело и обичаје сачували и своју православну веру. 0 православним празницима када игра коло и певају се народне песме код цркве Св. Јована у Бојанцима, долази овамо словеначка интелигенција из најближег града Чрно-
1 За Бојанце узео сам податке из дела: »0гетет<1е1ех1соп <1ег т КенЉзга1е уег<;ге1епе11 Кбш^тсће ипс1 Бап<1ег, ћеагћеНе! аи! бгипс! <1ег Ег^ећтззе <1ег УоИгагаћкт^ уот 31. Бег. 1900. VI. Беч 1905. За Мариндол и Жунберак нак пз дела: Ро1Ш6ко 1 аисШепо гагсЦеЦепје 1 герег4опј ргеМуаШ1;а Кга1јеута Нгуа4зке 1 81а^отјз ро з^апји о<1 1. (;гаупја 1903. 2а§гећ 1903. — Рор1з М1е1јв1;уа о<1 31. ргозтса 1900. (1г<1ао Кг. 2ета1јзк1 в^аИвИбк! иге<1. и 2адгећи). 2а§гећ 1902.