Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

Цаг , Се§ат је Хшпђегк? 1 /УС81 ; ја тигејзке^а скиЗ^та /а Кгапјзко, 1е4. VIII. 135—140, 163—172, 211—219. Љубљана 1898. : — Н. Ј. ВШегтапп, 2иг Апз1есИип §8 -ип(1 УегтеаИип^з-СгезсМсМе с1ег Кгатег ХЈзкокеп хт XVI. Јаћгћипс1ег1е. А гс 1 пу 1иг НаЈта1кип(1е I, 129—154. Љубљана 1882. — А РоигпГег. Бег 81сћеЊиг§ег Б181гГк1, N. Г. Ргеззе, №15571. Беч, 1907.). Да су становници Мариндола и Жумберка Словенди вероватно се Хрвати не би противили инкорнорацији тих двеју области са војводином Крањском 1 , али Хрвати желе да се од њнх политички не одвоји народ који је по језику и националном осећању исти као и становншптво Троједне Краљевине. Народни вође у Жумберку, особито свештенство боји се да њихов народ у јачем додиру са Сдовенцима, нарочито службеним општењем, не изгуби своје садашње обележје. Карактеристична је појава за овај чудновати однос, каДа је песник Јован Храниловић иоводом енергичнијег покретања питања о дсфинитивној политичкој припадности Жумберка, ствар узео тако трагично да је испевао цсо циклус дирљивих „Жумберачких елегија" 2 . Сад кад знамо где се у Крањској налазе српске насеобине, проговорићемо о свако.ј посебице и показати у каквом односу сто.је међу собом. Најмања је насеобипа Ђојанци (словеначки: Војапсе), јер представља с.амо једно село од 45 кућа са 220 сгаиовннка. Брипада општини адлешићској (2244 ћес!., 947 становника) која потнада под судски срез у Чрномљу. Бојанчани од вајкада спадају у политичком ноглсду иод Љубљану и њихови општински одборнини седе са својим католичким словеначким колегама споменуте адлешићске општине за истим столом. Бојанци се налазе наједној узвишици између две крашке (карсне) депресије (драге) и са свију страна опкољени су шумом, која их је некада штитила од Турака, но дана'с им је од штете јер им смета. саобраћају са суседима. Нарочито између Бојанчана и Мариндолаца, кош су најближа браћа по крви, језику и вери, простире се густа шума „Велико Буковје"- (До годипе 1904. својина баруна А. АрћаИгегн-а). Кроз њу ваља Бојанчанима два сата пешачити до Мариндолске цркве. Бојанчани исповедаЈу срнску православну веру, и у

1 Као што је јасно доказано да је Жун5ера.к, можда с незнатним нз}'зетком на југопсточној страни за време додаска Срба у Крањску прнпадао овој круновини, исто тако треба признати да је Бела Крајива творила тамо негде до 13. века саставни део краљевине Хрватскс. То не казују само индпције историјске природе, већ чине вероватним и географскп и етиограФСки Фактори. Пзгдеда да је Бела Крајина била отргнута од Хрватске највише провалом отмичарског Немачког Реда (Ог(1о Теи(;ошсиз) из утврђеног Мехова у област средњег тока Купе у 13. веку. Ну, историјско нраво Крањске на Жуаберак не истпчемо овде као да би га претпостављали природном праву основаном на вољи парода, већ га истичемо као пнтересаитноет. Са југословепског гледишта било би чак корисно по опстанак (Јловеааца кад би се све словеначке земље ујединпле иод окриљем народног бана у Загребу.

- Јосап НгапИотс, 2ишћегабке е1е§уе. Кг1 /еуас 1886.