Просветни гласник

34

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

Долини. И ако данас има у становншитву Беде Ерајине рудимената који подсећају на додир с Талијанима, овај се није могао вршити овде, већ у ранијој постојбини, по свој прилици тамо негде између реке Уне и Јадранског Мора. Пре него што почнемо са описом физичких особина Срба у Крањској, сматрамо за потребно да се унеколико упознамо са њиховим геограФСКим положајем, статистиком, историјом, да би нам се бар у неколико представили и да би познали, где живе и одакле су пореклом. Опгаирнији приказ с научним апаратом као што рекосмо пружићемо другом приликом. * Од снажнога стабла српскога племена које засекоше дивљи Османлије полетише ивери далеко. Једни падоше и у војводину Крањску. Ту се они не изгубише већ очуваше своју животворну снагу до данашњега дана. Срби су се селили из своје подјармљене домовине највише у земље угарско-хрватске краљевине. Само је један мали део прешао преко средњег тока реке Купе која је била још у 13. веку граница „Теутоније". Њихова нова средина другаче је упливисала на њих него ли староседеопи у Хрватској и Угарској. Данас станују Срби на трима местима у Крањској: у Бојанцима, Мариндолу и Жумберку. Све три насеобине налазе се на тлу старе Беле Крајине. Ова област представља југоисточни део војводине Крањске, јужно од Семичке планине и Горјанаца (Св. Гера 1181 м.) и простире се на запад до језиковне границе немачких Кочевара (досељеници тириншко-франачког порекла из Немачке, у 14. веку). На. исток се нростире до р. Купе која овде твори границу између војводине Крањске и краљевине Хрватске. Ареал данашње Беле Крајине по свој прилици' се иоклапа са ареалом (351'92 км.' 2 ) чрномаљског политичког округа (окгајпо §1атаг81\о). Ну, стара Белокрањска била је у иозном средњем веку, као и за време насељења Срба у њој, много већа него што је дапас, јер је њој припадала још и жумберачка и мариндолска територија. Установљењем хрватске војне границе и подизањем тврђаве Карловца дошле су ове од Срба насељене области Беле Крајине под непосредну власт карловачких генерала. Тако је крањским Србима све до укинућа Војничке Границе 1871. „судила сабља", као што то они још и данас кажу. Укинућем Војпичке Границб имао би припасти Жумберак и Мариндол по историјсксм и легитимистичком праву војнодини Крањској аустријске Царевине. До тога пак није дошло, већ Мариндолом и Жумберком још и данас провизорно управља банска влада у Загребу, док се ово питање припадности дсфинитивно не реши. Хрватски историчари сноре право Крањске на поменуте територије, ну Крањци и Аустријанци оиет бране своје историјско право и то морамо признати убедљивим доказима и добрим успехом ( А. Ко■