Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

39

јатски вдадика који има баш овде највише евојих верних, не станује у њиховој средини него далеко у Крижевцу у Хрватској. Као што смо већ номенули жумберачки Срби напустиди су православље и примили унију, и то деФинитивно врло позно, тек око половине 18 века. Још године 1750 тражио је горњо-карловачки владика Данило Јакшић од бечке владе, да се Жумберак врати под његову власт, јер је овај умни и проницљиви црквени достојанственик умео да процени велики замашај таквога успеха, наиме, са пропашћу унијатства у Жумберку изгубило би оно најважнији ослонац у Хрватској. Белокравеки сељаци називају у вереком погледу и нравославне и уннјатске Србе „Староверцима" и не праве никакве разлике између њих. По језику су Мариндолци, Војанчани и Жумберачки унијати, који сачивавају већину у жумберачког становништва, штоковаци-јекавци. У средини Жумберка (парохије Каље, Оштрц, Жумберак) живе и икавци (чакавци, ка.јкавци и штокавци). У селима где станују унијати заједно са римокатолицима, као у Сошицама, Рештовом, Церници, Новим Селима, говоре и једни и други јекавски. Од важности је приметити да према дијактолошкој анализи II. Скока 1 ни штокавци-јекавци, ни римокатолички икавци не показују јединство у погледу акцента. Изгледа дакле да и једни и други представљају етнички конгломерат који је постао у доба турске најезде путем миграција. Као што Жумберак чини једно политичко острво између Хрвата и Словенаца, тако и чакавци у самом Жумберку чине једно секундарно језиковно острво, у штокавско-јекавској већнни. Ту занимљиву појаву могуће је објаснити путем дубље етнолошке анализе у свима правцима, као и нроучаваљем писаних историјских извора. Значајна је паралела између штокаваца и чакаваца коју је извео Радослав Лонашићу једној својој историјској расправи, јер потиче из доба од пре тридесет година када су етнограФске прилике биле ирвобитније, те и разлике више падале у очи: „Риека Купчина не диели само подгорје жумберачко, већ она имаде и у етнографском обзиру своју важност. Уз корито њено у долини купчинској од Костањевца према Оштерцу и граду Жумберачкоме станују на окупу стари католички Жумберчани: једна грана тих старосједилаца распрострла се од лиеве обале Купчине по горовитих приедјелих разштркано и помјешано са Ускоци прама Каловим и Мрзлом пољу: дочим напрама сјеверозападној страни допиру католици уз поток шушички све до Сошица. Такођер и Ускоке диели Купчина у два посебна племена, који имају и више обзира свој осебан тип и карактер. — Католички Жумберчанин средњег је стаса,

1 Р. ЗЈсоЈс, Мип(1агШсћез аиа ^итћегак (31сће11шг|*). АгсМу Гиг з1ауЈ8сће РћЈ1о1о^е, В<1. XXXII, схр. 363—383). Берлин 1911.

2 ИаЛозЈш; ТЈораж, 2итћегак. (\Чепас XII, слр. 638, 655). 2а§гећ 1880.