Просветни гласник

40

ЦРОСВЕТНН ГЛАСНИК

сухољаст, бјелопутан, дугољаста лица и плавокос. Од н>ега је нешто вишји али као горштак тједесно и једрији Ускок, разликујући се од католичкога Жумберчанина понајвише и црном косом и са два красна и живахна ока. Католички су Жумберчани још и данас и обликом језика и нагласом чакавци. Чакавштина изгубила се код н,их и прешла у штокавштину само код појединнх обитељи, које су помјешане са Ускоци, али и ту се они лако распознавају по нагласку. У н>их неима јуначких пјесама, те пјевају само женске иопјевке, а да су Чакавци од старине у Жумберку, доказује њихова истовјетност у стасу, образу, одјелу и прилично и нарјечјем с оближњими провинцијалци у Прибићу и Прекрижју (такођер Чакавци), који се не служе у говору никаквими талијанскими риечми, каквих имаде по доста код истих Ускока жумберачких особито у техничких терминих попут барил, мазана, акопрем се жумберачки Ускоци доселише из предјела удаљених од мора. — Унијатски је пако Ускок штокавац најрадикалније јекавштине. П.јева јуначке пјесме, што му их дједови донесоше из некадашњега завичаја, и које им вила на јуначких њихових војнах казивала о Ераљевићу Марку, Страхинићу Бану, Ивану Сењанину и о других народних витезових. Особито чувају жене старе обичаје сву снагу језика, кој дивно говоре. Том ће бити разлог, што су жене вазда код куће и чувају старину, дочим мужкарци и као војаци и као људи иначе послени свиетом х-одају и друге језике и наријечја чују и уче. Међу самими Штокавци позна се по том, како их Купчина диели, нека разлика, тако у говору, ношњи и занимању. По свој прилици да су Ускоци на сјеверо-источној страни прама Самобору и Сави старији досељеници, они говоре више јужним и приморским нарјечјем те раде старији нагласак н. пр. јеси ли доша. Ови су људи мање окретни и сиромашнији, баве се понајвише сточарством а зову их и жумберски маслари, јер су у пријашње доба до^та масла произвадјали и продавали у Крањској и у Брсжце (Капп). Насупрот тому може се тврдити, да су се Ускоци настањени западно и јужно до Метлике кашније населили. Ови говоре штокавски на начин босански „што си дошб, прошо, а зову је фужинари, по чем би се могло судити, да су се у својој старој постојбини рударством бавили. Свакако су Фужинари спретнији од маслара, више прометни и напреднији у господарству, бавећи се ионешто и малом трговином (баратиом) по свиету, чиме се занимају након г. 1848, одкако је трговина сољу и духаном а и криомчарством разном робом из Хрватске у Крањску престало". У своје време тврдили Смо да се српско племе разликује од хрватског, и да се оба узета као етнолошке јединице, ма да чине једну исту нацију, разликујуи у погледу физичком и у погледу душевне и материјалне културе, као и у погледу језика. Како сето лепо огледа већ на маломе мумберзачком територијуму, и нехотице је показао један одлични