Просветни гласник
НАСТАВА И КУДТУРА
61
хорско певање у урлање; то се дешава и данас код певања при чаши пива. Сви сведоци хваде међутим храброст, презирање смрти, вериост, осећање сдободе. — У средњем веку оскудева готово свуда обиман погдед који би био у стању да обухвати читаве народности са њиховим особеностима. Кад се са хуманизмом разбудило разумевање за то, важе Не.ици код Монтења и других (тако код његовог обожаваоца Шексаира) као одани пићу, кавгације и ларнаџије, али и као храбри и вредни. Постепено нада суд о њима све ниже и постаје све неповољнији. Ако је већ почетком тринаесгог века Вадтер фон дер Фогедвајде пустио папу да изговори реч о „глупим Немцима", то одиста све јачег корена хвата мишљење да су Немци варварски народ који не уме да размишља и суди. То се мишљење триел.0 доклегод је имало општи карактер; тек кад је ночетком осамнаестога века језуита Бухур (Воићоигз) тврдио да ниједан Немац не можо бити „ћећезргН", ускипео је гнев против галске обести. Међутим смо и за Во.гтера још увек остали Самојоди, само што се принитивном народу сад пребацивала прљавосг и суровост, као што се некад хвалила његова морална чистота п слобода (Волтеров „СапсМе"). 49 Толико Рихард Мајер. Међутим се неповољна мишљења и језуите Бухура и Волтера могу врло лако разумети, ако се само има на уму политичко и културно стање Немаца у току седамнаестога и прве ноловине осамнаестога века. Сатрвени Тридесетогодишњом Во.јном (1618—48) и изложени ворском расцепу, Немци се ннсу могли опоравити за читавих сто година, и застој влада у свима гранама њиховога живота, па и у књижевности. Победиоци на бојном пољу, Французи су победиоци и на културном; њихов је утицај врло јак и у немачком жикоту и у немачкој књижевности. Јавни живот Немаца представљају у ово доба само виши сталежи — јер је грађански ред ратним недаћама и сувише бачен у иозадину — а они се заједно са дворовима управо такмиче, ко ће се више угледати на Француску и њене обичаје. У књижевности је то исто; у њој влада иоглавито Опицова традиција угледања на Французе, коју у. првој половини осамнаестога века, поповним истицањем Француских узора, обнавља Готшед. Тек са Фридрихом Великим и његовим ратним успесима иочнње буђење народнога поноса у јачој мери, и тек се онда јављају и енергични и успешни Лесингови протести против Францускога утицаја у немачкој књижевности. Али је од потпунога сузбијања Францускога утицаја још увек врло далеко. Сам Фридрих Велики, нредставник и творац целе епохе, по васпитању је Француз, обожава неограничено Фрннцуску књижевност и Француску културу у опште, Волтер је његов присан иријатељ; он Француски зна много боље него немачки, и његови су многобројни
19 Шсћагс! М. Меуег: Бец^асће Сћагак4еге. ВегНп. 1897. Схр. 37.