Просветни гласник

НАСТАВА И КУЛТУРА

75

тању, и квантитативна разлика и оддика све је више и више замењивала разлику квалитативну. По принципу који је тада превлађивао у Немачкој, наставницима је требало да посвете највећи део свога времена да „загреју" сав разред. а никако не да се истакне што је могућно више елита ученика. За њих, сваки је ученик ишчезавао у маси, — јер масује ваљало довести до средњег нивоа — и сви ученици имађаху исте дужпости. Идеја о дужности, сама по себи, узвишена и плодна, толико је превлађивала, да је чииила те се из вида губила сва права природина. Важно је напоменути да је Формација учитеља, у психолошком погледу, остала сасвим недовољна, ПроФесионално знање апсорбовало је све моћи и силе и поклањала се пажња само ономе што се овога дотицало. Већина учитеља није никако ни помишљала да суди о само.ј личности својих ученика; дете им је изгледало да је, према њима, у положају дубоке интелектуалне инФериорности, и та им је констатација била довољна: задовољни сами собом, ишли су из разреда у разред, увек се држећи оног застарелог и сваке Финоће лишеног категорисања ђака на интелигентне или неинтелигентне, лене или вредне, покадшто чак на уљудне и неуљудне: они су посматрали индивидуе кроз тамна стаклета ових категорија. Што се пак тиче наставника, који су по природи својој волели младеж, и који би покушали да употребе и да хвале и друге методе, ти би наставници били сматрани за оригиналне и њих би ретко ко слушао. У суседним земљама, и ако ситуација можда није била сасвим оваква, ипак није била боља. Тамо где још постоје традиције о језуитским колежима — а опа постоји и поред промене идеја — сачувано је, више него ли у већини немачких држава — поређење између ученика посредством композиција, испита итд. У Енглеекој ради се нешто мало друкчије: у свакол случају оставља се сваком ученику више слободе, да се креће у домени која му се свиђа, и да ту створи себи глас: он понајчешће избере какав спорт. Но, вратимо се немачким школама, у којима најјасније показује њихову еволуцију редакција забележака и извештаја. Ови извештаји из дана у дан постајали су све то хладнији и у себи су садржавали утврђене оцене да покажу једновремено владање, рад и успех сваког ученика у разноликим иредметимм. Ове су оцене представљене приближно циФрама (1—5). Сад се почиње тражити посебна белешка о раду. И међутим, у самој тој епоси кад се васпостављао данашњи сисгем, учињен је врло озбиљан покушај и напор да се у основи и научно проучи природа младих створења, једновремено, и у погледу антрополошком и у психолошком. Тај се^покушај наставља у различним земљама радом многобројних научника; пошто се нарочито разликовале, на једаи необорив начин, разне периоде доба код деце, покушава