Просветни гласник

ПГКОЛСКО КРЕТАЊЕ

Ова двострана еволуција коју је г. Вгаге(;оп сасвим јасно изнео у својој брожури, очито показује колико је потребио чувати се и не поверавати се системима, и колико је интелигентни еклектизам много згоднији од теорпје. Вгаге(;оп, уосталом, не крије своје дивљење према неколиким резултатима франдуског система. Једно његово препмућство састоји се и у томе, што одржава на зав^дној висини наставничко тело, које је с потпуним квалиФикацијама, и над којим бди чихав корпус инспектора, ко.ји су једновремепо и компетентнп и извежбани. Нарочито се Вгаге1оп диви положају наставнпчког тела, којп је створен Францускпм системом. Наставнцци енглески које може опозвати Неаб,таз1ег (управник школе) тешко могу наћи места од тридесет шесте године, јер су тада већ сувише стари. Без сумње, понеки су између њих краљевски плаћени, али онн су реткп и праве изузетак. На тај начин сачињавају и нотврђују правпло јединствено тачно за оне којн су због мањих плата осуђени на неженство. Тога, ради насгавник енглески, као што вели г. Вгаге1;оп, може само завидети Француском про®есору, ко.ји нредставља одличну партију и за кога би свака мати радо удала своју кћер. Напротив положај директора Фрапцуске школе према положају НеаЛта$1ег-л врло је низак. Француски дпректор гимназије потнуно је лишен сваког утпцаја приименовању проФесора. Само, у изузетнпм приликама, он је овлашћен да према меснпм приликака ствара посебпе курсеве. Он познаје врло рђаво или готово никако своје ученике, а њихове родитеље готово никад и не види. Као што констатује г. Вгаге1оп лицеји су: „Пролази на ко.јима људп... врло често непознатп вароши у којој станују моментано испуњавају дужности које су регулисане инструкцпјама које су послате пз Нариза". Напротпв Неад.та&1ег је свемоћан. Он .је наименован дожпвотно, кадшто, као што тврдп г. ВгагеЂоп, ма да га његове лпчне подобности и његова стручност ни по чем не нрепоручују за сличне дужности, јер, п у самој Енглеској, милост располаже извеснпм бројем места. У сваком случају он јединствено познаје месне прплике, јер у томе месту заузима врло важпу улогу. Он је такође у светскпм релацнјама с родитељима својих ученика, и можемо га често видети како нриређује перподичне родитељске састанке. на којима се претресају нитања од општег пнтереса по школу. У погледу паставног програма. разуме се да су разлике многобројне. Између најтиничнпјих треба на првом месту спомепутп филозофију која, према г. Вгаге1;оп-у, карактерпше Француску наставу. Он се доиста дпви, без икакве резерве, начииу, по којему се у Француској гпмназнјп учепик учи да мис.ли и да класира своје искуство и своје нотоње тековине. Матерњн језик и класични језици не уче се на исти начин у обема земљама. „Велика разлика у погледу изучавања класичних језика, вели г. Вгаге1оп, лежи у томе што их енглески ученик учи зарад њих сампх, а Француски да му они помогну да боље разуме свој матерњи језпк. У Енглеској често је матерњи језик жртвован класичнпм језицима, у Француској иак класнчни су језпци покадшто жртвовани матерњем". Г. Вгаге(;оп се корнсти овом приликом да учини ентузијастичну нохвалу Француском језику, који ставља на ирво место између живих језика и чнје изучавање и проучавање сматра као драгоцено средство менталне дисциплпне.

иросвмни гласниб, I бњ ., 1 св., 1912.