Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

годнна. На научне курсеве и са њима скончане испнте примају се само женске са сведочанством о испиту зрелости, са сведочанством о испнту зрелости женске учитељске школе или са сведочанством о свршеном Лајпцигаком Лицеју. За сваки други случај увек ће о примању одлучивати комисија за упис. Да наведемо још укратко предавања у првом семестру: Приватни доценат др. Е. Бергман, Велики мислиоци новога времена; проФ. др. Р. Рихтер, Шопенхауерова ФилосоФија; проФ. др. Е. Бранденбург, Немачка историја 1848—1871. год.; проФ. др. М. Ферстер, Инглеска књижевност 19 века (од 1830. год.); нроФ. др. Г. граФ. Вицтум од Екштета, Микл-Анђело: — проФ. др. А. Натанзон, Склоп и животне појаве код биљке; проФ. др. Р. Волтерек, Основи биологије животиња; прив. доценат др. М. Бран, Садашње тежње за педагошком реФормом; др. тес1. Е. Лангер -Ханс, Социјална хигијена са провођењем кроз добротворне установе у граду ; — др. Ј.- ПриФер, Увод у душевни живот детета, н Живот и дела Фридриха Флебела ; тајни санитетски саветник др. тес1. М. Таубе, Теориска и практична нега одојчета; про®. др. Е. Бирман, Увод у главне проблеме науке о народној привреди; г-ђица а.р. А. Гоше, Женски покрет у прошдостн и садашњостн: прив. доценат др. Ф. Холдак, Правна ФилосоФија с погледом на правнн положај жене у главним културним земљама. — у. * Првж женски немачки университетеки професор. — Бг. рШ1. Гертруда Јохана Вокерова ("\Уокег), која је сада позвана као ванредни ироФесор на У1ајпцишкп уннверситет, била је пет година приватна доценткпња у математичко-природњачком одсеку бернскога университета. Она је кћи проФесора историје у- бернском университету Филипа Вокера, а мати јој је кћп проФесора Едуарда Милера. Учила је у Берну, где је у 20. години својој положила испит зрелости 1898. године; затим је положила испит за наставника математике и природних наука, пошто је један семестар студовала хемију на берлинском универзитету а остале семестре провела у свом месту рођења. Њена докторска дисертација је „ГЉег бупШезеп <1ез 3, 4 БхохуПауопз"; писала је још о хемискнм стварима. Госпођица др. Вокерова је прва женска, која је у Немачкој постала ванредни проФесор а није само као прнватна доценткиња добила проФесорску титулу. Она учествује и у напредном женском покрету и припада немачком савезу за женско право гласа. (ТИе ћбћ. Ма<1сћеп8сћи1е, 16. св. за 1911]. —у. * Прва турска женска гимназија. — У Кандили, на најлепшем месту на азиској босФорској обали, недавно је, како доноси „Б1е ћбћеге МаАсћеп8сћи1е" (св. 20, окт. 1911, стр. 560) врло свечано положен основни камен првој турској женској гимназији, према давнашњем пројекту и тежњи Ахмед Риза Беја п његове сестре. Заводу, који ће се отворити у најкраћем времену, задаћа је, да спрема турске наставнице и да даје модерно знање кћерима из виших турских редова. Тачан програм још није утврђен. Још нема ни нодеспих снага за управу и за наставу, а добавиће се из Француске. Даље је одлучено, да се за сада пошаљу у иностранство ради спремања за наставнице у овом заводу по једна Гркиња, Јерменка,' Јеврејка и Бугарка. На овај нови завод полажу се велике наде за васпитање напреднијег османског женског поколења. —у.